Između heklanja i komentara na društvenim mrežama zaboravili smo na Viktora
Dok se javnost ujedinjuje u podršci jedanaestogodišnjem dečaku koji je poželeo da isplete najveći ćilim na svetu, a paralelno traje oštra podela između onih koji ga bezrezervno podržavaju i onih koji njegov poduhvat osporavaju, jedno važno pitanje ostaje u senci: kakav trag ovakav nivo pažnje i pritiska ostavlja na psihu jedanaestogodišnjeg deteta i gde je granica između podrške i izlaganja? U tom kontekstu, dodatno zabrinjava i činjenica da se dete već nalazi u poziciji da javno odgovara na kritike.
Viktor Mitić (11), dečak koji hekla, preko noći je postao prava internet senzacija, kada je objavio da će za svakog pratioca na društvenoj mreži Instagram napraviti po jednu petljicu na najvećem ćilimu ikad isheklanom. Od tog trenutka više od 400.000 ljudi ga je u tome podržalo.
Međutim, profil na društvenim mrežama nakon dve nedelje je ugašen. Roditelji tvrde da se radi o namernom hakovanju dok pojedini komentari ukazuju na propust pri samom kreiranju profila.
Iako je Viktor, svojom dečijom skromnošću, očarao javnost, od početka se nalazio i na meti kritike pojedinaca na društvenim mrežama pa čak i sveštenika koji je istakao da Viktorovo heklanje „skrnavi“ srpsku tradiciju.
Povodom toga u medijima se oglasio dečakov otac, koji je istakao da je osuda Viktora jako pogodila te da je razmišljao i o gašenju profila.
Nakon što mu je profil zaista ugašen nastao je, kako to obično biva, opšti haos na društvenim mrežama. Negativni komentari, poruke podrške i reakcije roditelja nižu se svakodnevno. Jedni kritikuju, drugi brane.
Njegova majka, u objavama na društvenim mrežama, ističe da se radi o namernom napadu na njeno dete, te da će preduzeti mere protiv lica za koja sumnja da stoje iza „hakerskog napada“.
Da li je do gašenja dečakovg naloga došlo zbog navodnih hakerskih napada ili zbog Metine politike poslovanje, nije utvrđeno.
Viktor je pokušao da napravi novi profil, ali je na njegovu žalost i on ugašen. Jedan od poslednjih videa, u kom se „brani“ od neprimerenih izjava poput „udbin špijun“, čije značenje, shodno njegovom uzrastu, ne bi trebalo da razume a kamoli da tumači, govori da je Viktor svestan osude dela javnosti.
Moglo bi se reći da je ova situcije deo svakodnevnog života na internetu, ali se čini da niko ne uzima u obzir da se radi o detetu koje je sa svega jedanaest godina izloženo medijskom pristiku pa čak i javnoj osudi.
Ana Mirković za Naš portal: Problem nikada nije u detetu, odgovornost je na odraslima
O tome da li je prioritet u ovoj situaciji tražiti krivca i upirati prst u „problem“ ili akcenat staviti na dete koje se nosi sa teretom dubokog društvenog problema, govori psihološkinja Ana Mirković.
Pre svaga ističe da problem nikada nije u detetu već je odgovornost za prisustvo na mrežama i posledice tog prisustva isključivo na odraslima.
Smatra da deca mlađa od 12 ili 13 godina nisu razvojno spremna za digitalni svet i javnu interakciju. Vrednovanje sopstvene ličnosti kroz „lajkove“ je izuzetno opterećujuće i opasno za psihu deteta, te da je neophodno voditi se politikom samih platformi koje nalažu da deca do 13 dodine ne mogu imati profil na društvenim mrežama.
„Imamo dečaka koji je jako mali za tu količinu pažnje koja mu se desila, sve i da je ona najpozitivnija na svetu. To vrednovanje sopstvene ličnosti sa količinom lajkova koja dolazi, bez obzira koja je aktivnost posredi ili iza toga, je jako opterećujuće za dete“, govori Mirković.
Napominje da u takvim situacijama roditelji često nisu dovoljno osnaženi niti digitalno pismeni da bi adekvatno zaštitili dete. Umesto ulaska u afektivne rasprave sa javnošću, roditelji moraju biti medijatori koji filtriraju realnost i štite detetovu intimu.
„Roditelji moraju da budu svesni sopstvene odgovornosti, gde treba da bude dete, na kojoj mreži, u kom obimu, ko može sa detetom da interaguje, ko može detetu da piše, šta dete treba da pročita, a šta nikada ne treba da pročita. Generalno, svaki roditelj treba da bude usmeren da osnaži dete, da mu objašnjava, da ga grli, da mu nađe psihološku podršku ako stvar otme kontroli, pre nego da ulazi u rasprave sa raznim ljudima koji jedva čekaju tu vrstu stimulusa pa da onda pokažu još veću brutalnost“, navodi Ana Mirković.
Digitalna (ne)pismenost kao jedan od izvora problema
Problem je i jaz u znanju o tome šta digitalna pismenost zapravo znači. Ona nije samo puko otvaranje profila na društvenim mrežama, već kritička analiza sadržaja i razumevanje posledica onoga što se šalje u digitalni prostor.
„Nemamo nikakvo sistematično pristupanje toj vrsti problema. Svi smo samouki. Kad smo samouki, najčešće ne znamo koliko ne znamo, i ovakve situacije nam pokažu koliko smo mi možda i potpuno digitalno nepismeni“, ističe psihološkinja.
Osvrnula se i na izjavu sveštenika te navela da napadi na dete zbog hobija poput heklanja su odraz patologije društva i frustracija pojedinaca. Izjave sveštenih lica koji takve hobije nazivaju „skrnavljenjem tradicije“ ocenjuje kao isključive i suštinski antireligijske.
„Diskriminisati dete od 11 godina na osnovu toga da li je nešto muško ili nije muško, ili zanimanje i šta je adekvatno, je stvarno potpuno neprimereno nekome ko predstavlja crkvu, pravoslavlje i religiju“, ocenila je sagovrnica.
Mentalno zdravlje deteta je prioritet
Digitalni uspeh deteta ne sme biti važniji od njegovog mentalnog zdravlja te naglašavada je Viktoru sada potrebna tišina i stabilizacija, daleko od komentara i validacije nepoznatih ljudi na internetu.
„Dete se može suočiti sa gubitkom samopouzdanja, osećajem nesigurnosti i nepoverenjem prema ljudima. Neophodan mu je mir, zagrljaj i potencijalno stručna psihološka podrška kako bi se konsolidovao nakon ovolike medijske buke“, poruka je Ane Mirković.
Još uvek nema komentara.