Koraks kao jedinstveni svedok epohe: Koliko su „bolele“ njegove karikature
Karikaturista Predrag Koraksić Koraks, jedan od najoštrijih kritičara političkih i društvenih prilika u Srbiji, preminuo je u 93. godini. Tokom više od sedam decenija rada, ovaj majstor političke satire uspeo je da uradi ono što retko kom hroničaru polazi za rukom – da bez ijedne reči ogoli suštinu svake vlasti i zabeleži istoriju našeg posrnuća tačnije od bilo kog udžbenika.
U vremenu u kojem se kritička reč suočava sa pritiscima, Koraksov flomaster, koji je zamenio četkicu zbog biologije i godina, crtao je istinu koja boli one na pozicijama moći.
Zašto je Koraks bio jedinstven?
Ono što Koraksov rad izdvaja na regionalnoj medijskoj sceni jeste čistota izraza. Njegove karikature nemaju oblačiće, tekstualna objašnjenja niti dijaloge. Njegov profesionalni kredo je jednostavan: dobra karikatura mora biti oslobođena teksta jer slika sama po sebi nosi kompletnu poruku.
„Čovek je prvo počeo da crta, pa je tek posle progovorio“, objašnjava Koraks svoj stil. „Ako su na karikaturi potrebni oblačići sa tekstom, onda crtež zapravo nije ni bio potreban“, govorio je.
Upravo zbog te univerzalnosti, njegove karikature ne funkcionišu kao dnevno-politički komentari koji blede sa narednim naslovnim stranama. One su dugotrajan, često groteskan zapis o društvu koje pristaje na manipulacije i političke mitove. One su vizuelni arhiv koji ne dopušta zaborav.
„Ja sam ona vrana na banderi koja stalno grakće“
Uprkos godinama, Koraks nije usporio. Njegov radni dan su diktirale aktuelnosti, a inspiraciju je crpeo iz paradoksa u kojem živimo. Kako je sam često isticao, za političkog karikaturistu nema boljeg (i goreg) mesta od Srbije, jer loše okolnosti i apsurdne političke odluke rađaju najbolji materijal.
Kada je govorio o svojoj ulozi u društvu, Koraks je koristio metaforu.
„Morate da tragate za onim što vam smeta, ta pokvarenost – to je moj posao. Ja sam ona vrana koja stoji gore na banderi i grakće stalno. Gde god mi nešto zasmeta, ja moram odmah prvi da reagujem, nema čekanja. Dok je stvar vruća, ona je najefektnija. Karikatura živi kao vodeni cvet – ako se ne pojavi tog trenutka kad je najaktuelnija, gubi poruku“, rekao je jednom.
Njegov životni i profesionalni moto, koji je usvojio još kao šesnaestogodišnjak, ostao je nepromenjen kroz sve režime: „Budi dobar sve do smrti“. I upravo ta doslednost objašnjava zašto je podjednako smetao svakoj garnituri vlasti.
Od Tita i Miloševića do danas: Jednak aršin za sve
Kroz Koraksov rad prošle su četiri ključne političke epohe, a svaka je na njegovu kritiku reagovala na specifičan način.
U doba Josipa Broza Tita karikatura je morala da se bavi „efemernim pojavama“ (poput vode u mleku ili lokalne birokratije) kako se ne bi prešla crta koja vodi u politički progon.
Tokom režima Slobodana Miloševića, bes režima izazivao je način na koji je predstavljana njegova supruga Mirjana Marković. Ona je u jednom intervjuu Koraksa proglasila za „najgoreg karikaturistu na svetu“, dok su provladini krugovi tada ozbiljno razmatrali podizanje optužnica.
Ni Vojislav Koštunica ni Boris Tadić u post-oktobarskim promenama, nisu bili pošteđeni oštrog pera, dokazujući da Koraks nije birao strane, već je kritikovao anomalije sistema, bez obzira na to ko sedi u fotelji.
U poslednjoj deceniji, za vreme vlasti SNS-a, odnos prema satiri doživeo je opasnu transformaciju. Umesto ignorisanja ili estetske kritike, danas se slobodan crtež neretko posmatra kroz prizmu državnog neprijateljstva.
Učestale kampanje provladinih medija i zvaničnika protiv Koraksovih karikatura pokušavaju da njegove oštre metafore predstave kao „prizivanje nasilja“ ili „atentat“ na najviše državne funkcionere, pa i samog predsednika države. Naročito njega.
Sam autor je to video kao plansko i svesno izvrtanje suštine.
„Ovde se karikatura tretira kao atentat na ljude koji su na vlasti“, upozoravao je Koraks, objašnjavajući da režim namerno kreira nerazumevanje metafore kako bi skrenuo pažnju sa suštinske poruke i kritike koju crtež nosi.
Ipak, Koraksove karikature ostaju svedočanstvo da se istina, čak i kada je svedena na samo nekoliko poteza flomasterom, ne može ućutkati.
Još uvek nema komentara.