Slučaj Nešović: Nestanak, pucnjava, hapšenja i pad jednog od najmoćnijih policajaca u Srbiji
Nestanak Aleksandra Nešovića Baje nakon pucnjave u restoranu „27″ na Senjaku prerastao je iz još jedne kriminalne priče u slučaj koji ozbiljno potresa policijski i politički vrh Srbije. Više javno tužilaštvo u Beogradu vodi istragu protiv deset osoba zbog sumnje da su učestvovale u teškom ubistvu, iako telo Nešovića zvanično još nije pronađeno.
Prema navodima tužilaštva, Nešović je 12. maja došao u restoran na Senjaku nakon što ga je, kako se sumnja, pozvao tadašnji visoki policijski funkcioner Veselin Milić. Tužilaštvo tvrdi da mu je sugerisano da dođe bez obezbeđenja kako bi „razgovarali o nesuglasicama“.
U lokalu je, prema istrazi, došlo do rasprave, nakon čega je Saša V. navodno ispalio više hitaca u Nešovića. Pištolj je, prema sumnjama istražitelja, prethodno donela Danka V, predala ga Mariu S, a on dalje Saši V.
Posle pucnjave počinje drugi deo priče, onaj zbog kog je slučaj prerastao granice klasične kriminalističke hronike.
Prema istrazi, usledilo je uklanjanje tragova, organizovanje bekstva i ćutanje ljudi iz sistema. Među uhapšenima je i Veselin Milić, nekada jedan od najmoćnijih ljudi beogradske policije, koji se ne tereti za samo ubistvo, već za neprijavljivanje krivičnog dela i pomoć učiniocima nakon izvršenog dela.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić govorio je o slučaju gotovo dramatičnim tonom.
„Država je mnogo uložila u Veselina Milića, a onda izvrši najteže krivično delo i mrtav hladan sedne i pije piće“.
On je dodao i da telo još nije pronađeno:
„Još nismo pronašli telo osobe koja je nestala posle pucnjave na Senjaku, ali imamo dovoljno tragova koji ukazuju šta se dogodilo.“
Vučić je insistirao da „nema zaštićenih“, najavljujući i dodatno „čišćenje sistema“ u policiji i bezbednosnim strukturama.
Navodno nema zaštićenih, a onda saznajemo da su pojedini ljudi na čelu sa šefom beogradske policije sedeli sa najtežim kriminalcima i to posredujući njihovom „pomirenju“. Jer, nije lepo da se svađaju, šta li?!
Bivša pukovnica policije Slavica Radovanović kaže za Naš portal da slučaj pokazuje koliko je opasno kada se granica između države i kriminala zamagli.
„Ko sa đavolom tikve sadi, tikve mu se o glavu i razbiju. Godinama upozoravamo da nije moguće da pojedinci iz kriminalnog miljea funkcionišu bez zaštite iz sistema. Kada takav sistem počne da puca iznutra, posledice su ovakve“.
Ona dodaje da je posebno zabrinjavajuće to što se u istrazi pojavljuju policijski funkcioneri.
„Građani moraju da veruju policiji. Kada se pojave sumnje da pojedini ljudi iz vrha policije prikrivaju zločin ili pomažu izvršiocima, onda više nije problem samo jedno ubistvo, već poverenje u institucije.“
Novinar Radara Vuk Cvijić ocenjuje da je slučaj važan jer pokazuje dubinu problema u bezbednosnom aparatu.
„Ovo nije samo priča o jednom nestanku ili mafijaškom obračunu. Ovo je priča o tome kako su se godinama stvarale paralelne strukture moći, gde se deo bezbednosnog sistema prepliće sa kriminalnim grupama“.
On dodaje da je posebno simptomatično što je među osumnjičenima čovek koji je do skoro bio na čelu beogradske policije.
„Kada padne tako visok policijski funkcioner, onda više nije moguće govoriti da su u pitanju izolovani incidenti.“
Prema zvaničnim informacijama, deset osoba obuhvaćeno je istragom. Saša V. i Mario S. osumnjičeni su kao direktni izvršioci teškog ubistva, dok se ostali terete za pomoć, prikrivanje, neprijavljivanje krivičnog dela i pomaganje izvršiocima nakon zločina.
Policija je, prema navodima vlasti, angažovala više od 200 pripadnika različitih službi u potrazi za telom i dokazima. Pominju se tragovi krvi, pokušaji uklanjanja dokaza, transport tela i pretrage terena oko jezera i više lokacija van Beograda.
Slučaj Aleksandra Nešovića nije priča o jednom ubistvu, mnogo je opasnije što sad i zvanično imamo saznanja da ljudi koje je država postavila da nas štite od kriminala zapravo štite kriminalce od nas i zakona. A ta granica nije pređena neki dan u restoranu na Senjaku. Ona već dugo ne postoji.
Još uvek nema komentara.