Dok se Srbija kuva na temperaturama iznad 30 stepeni, građani Čačka, Požege, Lučana i Gornjeg Milanovca prethodnih dana nisu jurili osveženje, već cisterne. Jedni su nosili balone, drugi čekali u redovima, treći obilazili prodavnice u kojima je flaširana voda preko noći poskupela i do četiri puta. U zemlji koja se godinama hvali infrastrukturnim projektima vrednim milijarde, skoro 300.000 ljudi ostalo je bez osnovne stvari, vode.
Problem je nastao nakon pucanja glavne cevi regionalnog vodosistema „Rzav“ u mestu Gorobilje kod Požege. Reč je o magistralnom cevovodu od kog zavise čitavi gradovi zapadne Srbije. Posledice su bile trenutne. Čačak i Gornji Milanovac proglasili su vanrednu situaciju, bolnice su prelazile na hitan režim rada, a građani su ostajali bez vode za piće, kupanje, kuvanje, pa čak i osnovnu higijenu.
Ispostavilo se da jedan kvar može da parališe čitav region.
Dok su nadležni govorili da ekipe rade „danonoćno“, ljudi su na terenu opisivali haos. U Čačku su građani doslovno tragali za cisternama po gradu, dok su pojedine prodavnice flašu vode koja je koštala 70 dinara prodavale za čak 300.
„Život bez vode je nezgodan“, rekao je jedan stanovnik Čačka, u možda i najblažem mogućem opisu situacije u kojoj se našao grad od više desetina hiljada ljudi usred toplotnog talasa.
U Požegi situacija nije bila mnogo bolja. Građani su danima dobijali samo tehničku vodu, dok su pojedini delovi ostajali i bez nje. Odbornik Inicijative za Požegu Boban Petrović rekao je da u nekim delovima grada nije bilo ni cisterni sa pijaćom vodom, pa su ljudi bili „prepušteni sami sebi“.
Posebno uznemirava činjenica da ovo nije prvi problem na sistemu „Rzav“. Direktor JKP „Rzav“ Matija Bratuljević kaže da je pukla betonska cev prečnika 1,2 metra i da „to nije prvi put“. Dodao je i da struka smatra da su mogući uzroci problemi još iz vremena projektovanja sistema.
Drugim rečima, Srbija je ostala bez vode zbog infrastrukture za koju se godinama znalo da je ranjiva.
I taman kada je objavljeno da je kvar saniran i da sistem počinje da se puni, pojavili su se novi problemi i novo curenje vode iz cevovoda.
Cela kriza otvorila je mnogo veće pitanje od samog pucanja jedne cevi. Kako je moguće da nekoliko gradova zavisi praktično od jednog sistema, bez ozbiljnog rezervnog plana? Sagovornici više medija upozorili su da je havarija na „Rzavu“ samo ogolila višedecenijsku nebrigu o vodovodnoj infrastrukturi i nedostatak alternativnih izvorišta.
Kvarovi se dešavaju svuda. Ali u ozbiljnim sistemima postoji rezervni plan. Postoji alternativni vodovod. Postoji mreža koja ne zavisi od jedne cevi i jedne havarije.
Kod nas, izgleda, ništa od toga ne postoji.
I zato slike ljudi koji na 30 stepeni čekaju cisternu sa vodom nisu samo posledica pucanja cevi kod Požege. One su slika sistema koji puca mnogo duže od jednog cevovoda.
Još uvek nema komentara.