Danas je Spasovdan: U Beogradu litije i polaganje Pojasa Presvete Bogorodice
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Vaznesenje Gospodnje, praznik u narodu poznatiji kao Spasovdan. Ovaj dan se uvek slavi u četvrtak, tačno 40 dana nakon Vaskrsa, a pored velikog crkvenog i istorijskog značaja, nosi i titulu zvanične slave Grada Beograda.
Prema hrišćanskom učenju, Vaznesenje Gospodnje (Spasovdan) je jedan od deset velikih praznika koje slave Hrista. Praznuje se u znak sećanja na događaj kada se Isus Hrist, 40 dana nakon vaskrsenja, poslednji put javio svojim učenicima.
Predanje kaže da ih je Isus okupio na Maslinovoj gori kod Jerusalima, blagoslovio ih i obećao im silazak Duha Svetog, nakon čega se naočigled svih vazneo na nebo. Time je, prema verovanju crkve, završio svoju zemaljsku misiju.
Koliki je državni i nacionalni značaj ovog praznika kroz istoriju govori i činjenica da je najstariji srpski zakonik, Dušanov zakonik, usvojen upravo na Spasovdan 1349. godine, a dopunjen na isti praznik 1354. godine.
Slava Beograda i tradicionalna litija
Spasovdan ima poseban istorijski značaj za prestonicu Srbije. Kada je despot Stefan Lazarević 1403. godine Beograd proglasio prestonicom i preuzeo ga od Mađara, za gradsku slavu odabrao je upravo Spasovdan.
U čast praznika, beogradskim ulicama tradicionalno prolazi svečana Spasovdanska litija.
Litija će danas krenuti oko 19 časova od Vaznesenjske crkve, do Hrama Svetog Save, gde će patrijarh Porfirije položiti Pojas Presvete Borogorice.
Relikvija, „najveće svetinje u pravoslavom svetu“, doneta je u Beograd posle šest vekova od kada ju je knez Lazar poklonio manastiru Vatoped, na Svetoj Gori.
Postaviće ga u spasovdanskoj litiji ispod baldahina – koji simbolizuje nebo. Časni krst na čelu povorke, kao posebno priznanje, ove godine nosiće Andrej Drobnjaković, učenik Matematičke gimnazije koji je osvojio brojne medalja na takmičenjima.
Narodni običaji i verovanja
U srpskom narodu Spasovdan nosi bogatu tradiciju i mnoštvo običaja, a sam koren imena praznika ukazuje na „spasenje“. Neki od najzanimljivijih običaja koji su se zadržali do danas širom Srbije su:
Leskovi krstići: Stari je običaj da se na Spasovdan od leskovih grana prave mali krstovi koji se potom stavljaju na njive, krovove kuća ili iznad kućnog praga. Veruje se da oni čuvaju letinu i štite dom od groma, grada i zlih sila.
Zabrana spavanja preko dana: Narodno verovanje nalaže da na Spasovdan nikako ne bi trebalo spavati preko dana. Ko zaspi na ovaj praznik, veruje se, biće pospan, dremljiv i slab tokom cele godine.
Kušanje novih plodova: U mnogim krajevima, na ovaj dan se prvi put u godini „spasavaju“, odnosno probaju novi plodovi – pre svega rano voće, meso i mleko, kako bi godina bila berićetna.
Mirovanje od teških poslova: Kao i na većinu crvenih slova u kalendaru, na Spasovdan se strogo izbegavaju teški fizički poslovi, rad u polju, šivenje i pranje veša.
Još uvek nema komentara.