Unija srednjoškolaca za Naš portal: Zabrana telefona i tokom odmora leči simptome, ne uzrok
„Potpuna zabrana korišćenja telefona, koja uključuje zabranu i tokom odmora, samo vodi ka tome da učenici budu isključeni iz društvenih krugova koji postoje u digitalnom svetu“, upozorava Unija srednjoškolaca Srbije za Naš portal. Organizacija koja predstavlja 110.000 učenika prihvata ograničavanje telefona na času kada uređaj nije potreban za nastavu, ali se protivi zabrani koja bi važila od ulaska do izlaska iz škole.
Nacrt zakona koji je predložio Zaštitnik građana Zoran Pašalić predviđa zabranu korišćenja mobilnih telefona u osnovnim i srednjim školama, ne samo tokom nastave već i za vreme odmora.
U radnoj verziji koja je bila predmet konsultacija nalaze se i kazne od 10.000 do 100.000 dinara za roditelje, kao i kazne koje bi za škole mogle da dostignu milion dinara. Uređaji bi tokom školskog dana morali da budu odloženi, a škole bi vodile evidenciju o telefonima.
Zaštitnik građana zabranu obrazlaže ometanjem nastave, prepisivanjem, neovlašćenim snimanjem učenika i nastavnika i ugrožavanjem privatnosti. Pašalić smatra da postojeći školski pravilnici nisu dovoljni jer se pravila razlikuju od škole do škole, zbog čega predlaže jedinstven zakon.
Unija srednjoškolaca ne spori da ovi problemi postoje, ali smatra da nacrt ne pravi potrebnu razliku između posedovanja telefona i njegove zloupotrebe.
Nacrt još nije ušao u skupštinsku proceduru. Pašalić je posle konsultacija održanih 27. avgusta rekao da bi zakon najranije mogao da počne da se primenjuje naredne školske godine.
Šest uslova srednjoškolaca
UNSS je za Naš portal potvrdila da je nacrt dobila kada je Zaštitnik građana pozvao na prve javne konsultacije, zajedno sa drugim učesnicima. Nakon razgovora sa predstavnicima članica svoje mreže, Unija je usvojila šest načela koja smatra neophodnim da bi zakon imao smisla.
Prvi zahtev je da ista pravila važe za sve srednjoškolce.
„Primena zakona mora obuhvatiti celokupan sistem srednjeg obrazovanja, uključujući i privatne škole, kako bi svim učenicima bio obezbeđen jednak standard zaštite prava i kvaliteta obrazovanja“, navode iz Unije.
Za njih je sporan i predloženi način čuvanja velikog broja skupih uređaja. Umesto da se telefoni stotina učenika prikupljaju na jednom mestu pri ulasku u školu, traže da se odlažu samo tokom nastave.
„Skladištenje uređaja mora biti praktično, organizaciono, vremenski i finansijski održivo učenicima i školama. Skladištenje treba da bude po učionicama, svako odeljenje za sebe na svakom času, bez generalnog skladištenja na nivou škole“, stoji u njihovom predlogu.
Takav sistem morao bi jasno da odredi i ko odgovara ako telefon bude oštećen, izgubljen ili ukraden.
Ko sme da zna čiji je telefon i šta je u njemu
Vođenje evidencije o uređajima za Uniju otvara pitanje podataka koje bi škola prikupljala o učenicima i njihovim telefonima.
„Zaštita podataka na uređajima mora biti garantovana. Školi mora da bude izričito zabranjeno i kažnjivo prikupljanje pojedinačnih podataka o telefonima i pristup podacima sa uređaja“, zahtevaju iz UNSS-a.
Predaja telefona na čuvanje, prema njihovom stavu, školi ne sme da omogući pristup porukama, fotografijama, nalozima ili drugim sadržajima učenika.
„Digitalna sfera je neizdvojivi deo naših života“
Najveće protivljenje srednjoškolaca odnosi se na nameru da telefoni budu nedostupni i tokom odmora.
„U ovakvom pitanju postoji opasnost da odgovor spustimo na najjednostavniji nivo: učenici bi bili socijalniji jer bi morali da se druže u realnom svetu. Digitalna sfera je neizdvojivi deo naših života, bez obzira na to da li smo srednjoškolci i imamo 15 godina ili smo odrasli ljudi sa porodicom u 40. godini života“, navode iz Unije.
Potpunu zabranu zato ne vide kao odgovor na razloge zbog kojih mladi provode mnogo vremena pred ekranima.
„Takav način razmišljanja nema smisla kada se mešaju stvari, odnosno kada se leče simptomi umesto uzroka problema“, poručuju.
Na stranici kampanje „Telefone volimo. Vrlo. Činjenica.“ UNSS navodi da ne osporava negativne posledice korišćenja telefona, uključujući ometanje nastave i prepisivanje. Smatraju, međutim, da zakon mora da odvoji takve zloupotrebe od opravdane upotrebe uređaja.
Na času odlučuje nastavnik
Predlog Unije nije da učenici neograničeno koriste telefone dok traje nastava. Njihov četvrti princip predviđa zabranu na času kada uređaj nije potreban za rad.
„Zabrana korišćenja može postojati samo tokom nastavnog procesa i to ako telefon nije neophodan za realizaciju nastave. Isključivo tokom časova, ako uređaji nisu neophodni za nastavu, sa odobrenjem nastavnika i bez dodatnog administrativnog opterećenja za nastavnike“, navode iz UNSS-a.
Telefon bi, dakle, bio sklonjen tokom časa, osim kada nastavnik odobri njegovo korišćenje u obrazovne svrhe. Za vreme odmora bio bi vraćen učeniku.
Medicinske potrebe ne mogu da čekaju odobrenje
Unija traži i znatno šire izuzetke od zabrane. Oni ne bi obuhvatili samo unapred dokazano zdravstveno stanje, već i socijalne okolnosti, asistivnu tehnologiju i iznenadne situacije u kojima je ugrožena bezbednost učenika.
„Razlozi za korišćenje telefona tokom časova moraju biti inkluzivni prema širokom spektru potencijalnih situacija i okolnosti u kojima se učenici i njihova okolina mogu nalaziti: medicinski i socijalni razlozi, korišćenje asistivne tehnologije, ugrožavanje lične bezbednosti i telesnog integriteta ili bezbednosti i telesnog integriteta vršnjaka“, navode u jednom od šest načela.
Iz Unije upozoravaju da se svaka situacija ne može predvideti unapred niti rešavati dodatnom dokumentacijom.
„Kako bi zakon bio pravičan, ali i prilagodljiv individualnim slučajevima i potrebama, moramo uzeti u obzir da postoje stalne potrebe i situacije u kojima će nekome biti potreban telefon, bilo iz medicinskih, socijalnih ili drugih razloga, ali i one koje nastanu u momentu. Zakon trenutno ne predviđa dovoljno fleksibilnosti i razumevanja za to da život nije nešto što će moći sa velikom količinom administracije i formulara da se obuzda i predvidi“, kažu za Naš portal.
Odgovornost i za škole
UNSS se ne protivi svakoj disciplinskoj meri, ali traži da posledice budu srazmerne prekršaju i da ne važe samo za učenike i njihove roditelje.
„Disciplinske mere moraju biti proporcionalne, opravdane i primenjive na sve aktere obrazovnog procesa, uz jasno definisane procedure i odgovornost svih učesnika u sprovođenju zakona“, navode iz Unije.
Njihov predlog predviđa društveno-koristan rad i ocenu iz vladanja za učenike, finansijske mere za školu, a po potrebi i novčane kazne za roditelje.
Time ne odbacuju mogućnost da roditelj odgovara za postupak deteta, ali smatraju da kazna ne sme da bude automatska, nesrazmerna niti jedina mera koju sistem ume da primeni.
Još nije poznato kako će izgledati tekst koji će posle konsultacija biti upućen u dalju proceduru, niti koje će primedbe učenika, roditelja i nastavnika biti prihvaćene.
Stav Unije je da telefon treba skloniti kada ometa nastavu, ali ne i zabraniti ga tokom čitavog školskog dana bez obzira na razlog zbog kojeg je učeniku potreban.
Još uvek nema komentara.