Više Srba uhapšeno u Gnjilanu i Štrpcu pod sumnjom za ratne zločine

Više Srba uhapšeno je rano jutros na Kosovu u opštinama Štrpce i Gnjilane pod optužbama za ratne zločine, potvrdile su Kancelarija za KiM i Srpska lista. Oni su postavili pitanje – da li zaista neko veruje da bi osoba koja je počinila bilo kakav zločin ostala da živi na istom mestu, gradi porodicu i više od dve decenije bude dostupna svim institucijama?

Pet osoba privedeno je jutros na Kosovu u akciji pod nazivom „Račak 2“, izvestilo je jutros kosovsko specijalno tužilaštvo. Osim toga da je akcija sprovedena u okviru istrage za ratne zločine na više lokacija na Kosovu, nije izneto više detalja.

I dok se čekaju zvanični detalji kosovskih institucija, oglasila se Kancelarija za KiM, prenosi KoSSev.

Navode da je jutros na Kosovu, u opštinama Gnjilane i Štrpce, privedeno više Srba.

Kosovska policija jutros je, kako kažu, oko 5 časova uhapsila ove Srbe pred njihovim porodicama, uz, kako tvrde, primenu sile, i to:

„U selu Poneš, u opštini Gnjilane, priveden je Stanko S, radnik Pošte Srbije, koji je tu dužnost obavljao i tokom sukoba, dok je policijska akcija sprovedena i u selima Berevce, Gotovuša, Sevce, Pečinoće i Viča, u opštini Štrpce, gde su takođe privedeni naši sunarodnici“.

Reč je o ljudima koji godinama žive na prostoru Kosova, navode iz Kancelarije za KiM.

„I nisu napuštali svoj kućni prag jer nisu imali od čega da se kriju niti da beže“.

U pitanju je, kažu, sistematsko političko i institucionalno nasilje Prištine na čelu sa Kurtijem.

Oglasila se Srpska lista

Nakon Kancelarije za KiM, odmah se oglasila i partija Srpska lista u sličnom tonu:

„Današnja hapšenja viđenih i časnih Srba predstavljaju novi talas zastrašivanja i progona Srba u Štrpcu i Gnjilanu kroz neosnovana hapšenja naših sunarodnika, koja imaju za cilj stvaranje atmosfere straha, nesigurnosti i dodatnog pritiska na srpski narod koji je ostao da živi na svojim vekovnim ognjištima“.

Prema rečima Srpske liste, posebno zabrinjava činjenica da se godinama unazad „bez validnih dokaza privode i optužuju ljudi koji su čitav posleratni period proveli na Kosovu i Metohiji, ovde gradili svoje domove, podizali porodice i živeli pred očima svih“.

Postavlja se, kako kažu, logično pitanje: Da li zaista neko veruje da bi osoba koja je počinila bilo kakav zločin ostala da živi na istom mestu, gradi porodicu i više od dve decenije bude dostupna svim institucijama?

Hapšenje i krivično gonjenje nevinih ljudi, prema njihovim rečima, nije pravda.

„Takvi postupci neće doneti mir niti će zadovoljiti porodice stradalih. Naprotiv, zloupotrebom pravosuđa i selektivnim pristupom pravdi samo se produbljuju nepoverenje i međunacionalne tenzije“, poručuju.