Trenutni većinski vlasnik NIS-a, ruski Gazprom Neft, kupovinom ovog preduzeća 2008. godine dobio je povlasticu na rudnu rentu koju je, iako tako nije dogovoreno, zadržao do danas. Mađarska naftna kompanija MOL, koja je trenutno glavni kandidat za kupovinu NISa, mogla bi da zadrži te povlastice ukoliko Vlada Republike Srbije ne odluči suprotno.
Prilikom prodaje NIS-a 2008. godine, definisano je da naknada za korišćenje mineralnih sirovina, takozvana rudna renta, budu tri odsto do postizanja isplativosti projekta, što je prema mnogim stručnjacima za energetiku, postigluto već u prvim godinama poslovanja.
„To se odavno ispaltilo, vec u prve dve tri godine poslovanja od 2008. Nakon toga Srbija je imala pravo da povisi tu rentu, zašto nije… to su već politički razlozi.“ navodi za Naš portal energetski stručnjak Miodrag Kapor.
Prema njegovim rečima, ukoliko dođe do nove prodaje, sve ugovorne obaveze koje je Srbija imala, tada prestaju. Od Vladi Republike Srbije zavisi da li će ustupak kakav su napravili ruskoj kompaniji, ponuditi i mađarskoj.
Kapor podseća da je Srbija među državama sa najnižom rudnom rentom u Evropi, dok je u Rusiji ta rudna renta u dvocifrenom broju, oko 20 odsto. Ti brojevi samo ukazuju da Srbija mora da menja te procente.
U Evropi retko da postoji naftna kompanija koja je dominantna na jednom tržištu kao što je to NIS u Srbiji. Do uvođenja američkih sankcija, NIS je derivatima snabdevao gotovo 80 odsto tržišta, a uz to ima i najveću mrežu maloprodajnih objekata (više od 300).
Imajući u vidu da MOL posluje u Srbiji 20 godina i jedan je od vodećih distributera nafte u regionu, preuzimanjem većinskog paketa akcija u NIS-u, dominacija na tržištu Srbije bi bila još veća. To, prema rečima Kapora, nije dobro ni sa ekonomskog aspekta ali ni zbog potencijalnih političkih pritisaka koje države vlasnice te kompanije mogu imati u Srbiji.
„U slučaju da MOL preuzme NIS, treba da reaguje Komisija za zaštitu konkurencije u Srbiji. Ako ne bude izložena pritiscima ona će reagovati i dati negativnu ocenu na toliku konkurenciju tržišta. Ukoliko se to ne dogodi, biće očigledan znak da to nije uradila usled političkih pritisaka.“ ocenio je naš sagovornik.
Još uvek nema komentara.