„Ako padnem, život je gotov“: Zašto je upis na fakultet postao toliki teret za srednjoškolce
Kraj juna za većinu ljudi znači početak leta, planove za odmor i opuštanje. Međutim, za hiljade srednjoškolaca širom zemlje, ovaj period predstavlja najstresnijih nekoliko nedelja u dosadašnjem životu. Polaganje prijemnog ispita i trka za budžetsko mesto na fakultetima postali su ispit zrelosti koji sa sobom nosi ogroman psihološki, ali i finansijski teret.
Koliko je mladima danas zapravo teško da preskoče ovu stepenicu i šta se sve promenilo u odnosu na generacije njihovih roditelja?
Više od običnog testa: Generacija pod pritiskom
Za današnje maturante prijemni ispit odavno nije samo provera znanja iz srednje škole. Društveni narativ da je „diploma fakulteta jedini garant uspeha“ stvara ogroman pritisak okoline – roditelja, profesora, ali i vršnjaka na društvenim mrežama gde se uspeh često idealizuje.
Psiholozi upozoravaju da se mladi tokom priprema suočavaju sa ozbiljnim hroničnim stresom. Strah od neuspeha i „pucanja“ na samom testu često blokira čak i one učenike koji su imali odlične ocene tokom sve četiri godine.
Sve veća konkurencija na popularnim smerovima: Dok pojedini fakulteti jedva popunjavaju kvote, na smerovima koji se tiču IT sektora, psihologije, medicine ili grafičkog dizajna, za jedno mesto bori se i po nekoliko kandidata. U takvoj konstelaciji snaga, o sudbini studenta i upisu na budžet često odlučuju stoti delovi boda.
Tri ključna izazova sa kojima se mladi suočavaju
Spremanje prijemnog ispita u trećoj deceniji 21. veka sa sobom nosi specifične prepreke:
Raskorak između srednje škole i fakulteta: Gradivo koje se traži na prijemnim ispitima često prevazilazi ono što se uči u redovnoj nastavi. Maturanti su prinuđeni da uče potpuno nove oblasti ili da se prilagođavaju potpuno drugačijim tipovima zadataka (poput testova opšte informisanosti).
Finansijski pritisak na porodicu: Privatni časovi i fakultetske pripremne nastave postale su gotovo obavezan korak. Kada se na to dodaju takse za polaganje ispita (koje su svake godine sve više) i troškovi same prijave, porodice troše stotine evra i pre nego što student uopšte sedne u amfiteatar. To kod mladih stvara dodatni osećaj krivice i odgovornosti.
Sve kraće vreme za navigaciju kroz sistem: Sa završetkom mature u školama, đaci imaju jedva mesec dana (ili manje) da u potpunosti utvrde obimno gradivo za fakultet, što dovodi do sagorevanja (burnout-a) i pre nego što akademska godina počne.
Kako preživeti „nedelju odluke“ – saveti stručnjaka
Ako kod kuće imate maturanta ili sami prolazite kroz ovaj proces, evo nekoliko zlatnih pravila za poslednje dane pred ispit:
Šta raditi?
Simulacija testa: Radite testove iz prethodnih godina u realnom vremenskom roku (npr. tačno 3 sata).
Fokus na san: Spavanje kraće od 7 sati drastično smanjuje koncentraciju i brzinu logičkog zaključivanja.
Plan B: Upis na drugi smer ili pauziranje godine nisu smak sveta, već legitimne životne opcije.
Šta izbegavati?
Učenje u minut do 12: Poslednji dan pred ispit knjiga se zatvara. Mozgu je potreban odmor da složi informacije
Poređenje s drugima: Forumi i grupe gde vršnjaci pričaju „koliko su prešli“ samo pojačavaju paniku
Katastrofiziranje: Misao „ako ne upišem, život je gotov“ stvara blokadu na samom ispitu.
Važno je da društvo, a pre svega roditelji, pošalju jasnu poruku mladima: prijemni ispit je samo selektivni mehanizam, a ne merilo inteligencije ili buduće vrednosti pojedinca.
Fakultet jeste važna stanica, ali uspeh u životu danas više nego ikada zavisi od fleksibilnosti, praktičnih veština i upornosti – stvari koje se ne mogu izmeriti jednim dvočasovnim testom u junu ili julu.
Zašto prijemni više nije samo test znanja?
Psiholozi koji se bave adolescentima i psihologijom obrazovanja poslednjih godina glasno zvone na uzbunu. Oni na prijemne ispite ne gledaju samo kao na akademski test, već kao na ozbiljnu psihološku krizu kroz koju prolazi mlada osoba na prelazu u odraslo doba.
Evo šta stručnjaci najčešće izdvajaju kao ključne probleme i fenomene:
1. Sindrom „Sve ili ništa“ (Katastrofiziranje)
Psiholozi primećuju da mladi često upadaju u kognitivnu distorziju (grešku u mišljenju) gde neuspeh na prijemnom izjednačavaju sa potpunim životnim neuspehom. Rečenice poput: „Ako ne upišem budžet, razočaraću roditelje, neću imati posla i život mi je uništen“ stvaraju nerealan nivo anksioznosti. Kada je mozak u stanju takvog preživljavanja, prefrontalni korteks (deo mozga zadužen za logiku i pamćenje) se doslovno blokira, pa učenik na testu ne može da se seti ni onoga što odlično zna.
2. Teret „transgeneracijskog duga“
Ovo je fenomen gde mladi osećaju ogroman pritisak zbog novca koji su roditelji uložili u njihove privatne časove i pripreme. Psiholozi ističu da deca danas na ispit ne idu sami – oni u glavi „nose“ i svoje roditelje, njihove finansijske žrtve i očekivanja. Taj osećaj krivice („šta ako im proćerdam novac?“) često je teži od samog gradiva.
3. Društvene mreže i „FOMO“ efekat
Za razliku od starijih generacija koje su se poredile samo sa decom iz svog razreda, današnji maturanti na TikToku i Instagramu gledaju vršnjake koji „uče po 12 sati“, hvale se uspesima ili stvaraju privid da je sve lako. To pojačava FOMO (Fear of Missing Out – strah od propuštanja) i osećaj neadekvatnosti: „Svi znaju više od mene, svi su spremniji“.
Ključni savet psihologa za roditelje
Najveća greška koju roditelji prave u nameri da motivišu dete jeste rečenica: „Samo još malo zapni, od ovoga ti zavisi ceo život.“
Psiholozi savetuju potpuno drugačiji pristup – spuštanje uloga. Detetu je u ovim danima potreban „siguran emotivni jastuk“. Roditelj treba verbalno da potvrdi: „Znam da ti je teško i vidim koliko se trudiš. Šta god da se desi na tom ispitu, ti si naš sin/ćerka, volimo te i naći ćemo rešenje zajedno.“ Tek kada se ukloni strah od odbacivanja, mozak dobija prostor da pokaže maksimum.
Bez Novaka nema Ekspa
12. jun 2026.
Još uvek nema komentara.