Bivša tužiteljka Paunović o preporuci Venecijanske komisije: „Sramota za režim“
Nakon što je Venecijanska komisija oštro kritikovala set pravosudnih zakona u Srbiji, u javnosti poznatih kao „Mrdićevi zakoni“, otvoreno je pitanje njihovog opstanka, ali i posledica koje su već proizveli. O tome šta preporuke znače u praksi, da li su ovi zakoni uopšte ustavni i kakav bi mogao biti dalji razvoj situacije, za Naš portal govori bivša tužiteljka Jasmina Paunović.
Paunović u razgovoru ocenjuje da mišljenje Venecijanske komisije nije samo tehnička preporuka, već ozbiljan politički i pravni udarac vlastima.
Kako kaže, problem nije samo u sadržaju zakona, već i u načinu na koji su doneti bez javne rasprave i uz ignorisanje upozorenja stručne javnosti.
„U roku od mesec dana urađen je nacrt izmena pet ključnih zakona iz oblasti pravosuđa i već 28. januara su usvojeni. Struka je sve vreme ukazivala da ti predlozi zadiru direktno u Ustav“, navodi ona.
Prema njenim rečima, sporne izmene praktično poništavaju reforme iz 2022. godine, kada je postavljen novi pravosudni okvir. Ovi zakoni, kako ističe, ne utiču samo na tehnička pitanja, već zadiru u samu suštinu podele vlasti.
„Ukida se samostalnost tužilaštva i utiče na nezavisnost sudstva. To su temelji pravosuđa kao jedne od grana vlasti“, objašnjava Paunović.
Kao konkretne posledice navodi i promene koje direktno utiču na rad pravosudnih institucija od povlačenja tužilaca iz specijalizovanih odeljenja do produžavanja mandata predsednika sudova mimo ustavnih ograničenja.
„Omogućeno je da isti ljudi budu na čelu sudova i do 18 godina, što otvara prostor da izvršna vlast preko njih utiče na sve predmete“, upozorava ona, dodajući da takav sistem omogućava i direktan uticaj na istrage u slučajevima visoke korupcije i organizovanog kriminala.
Posebno naglašava da je izveštaj Venecijanske komisije samo potvrdio ono na šta je domaća stručna javnost već upozoravala.
„To je sramota za vlast, pokazuje da ne mare za struku, već za sopstvene interese“, kaže Paunović, uz ocenu da takav pristup dodatno udaljava Srbiju od evropskih integracija.
Ipak, mišljenje Komisije vidi i kao ohrabrujuće, ali i obavezujuće.
„Jasno je poručeno, ako želite da budete ozbiljan kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, morate srediti pravosuđe. Ovih devet preporuka su vrlo konkretne“, navodi ona.
Govoreći o mogućim rešenjima, Paunović smatra da je jedini pravno održiv put potpuno poništavanje spornih zakona.
„Mora se doneti novi zakon kojim će se ovi zakoni ukinuti. Onako kako su doneti, tako moraju biti i derogirani“, objašnjava ona.
Takvim zakonom ukazuje šta bi se dogodilo sa svim odlukama koje su do sada donete na osnovu tih zakona:
„Ako su zakoni neustavni, onda su i sve njihove pravne posledice ništave. One se moraju smatrati kao da nikada nisu ni nastale“, kaže Paunović.
To bi, kako dodaje, značilo vraćanje tužilaca na funkcije, obnovu kontinuiteta istraga i vraćanje pravosudnog sistema u okvir prethodnih zakonskih rešenja, uključujući veću samostalnost specijalizovanih odeljenja i poštovanje ustavnih ograničenja mandata.
Na pitanje da li je opasniji scenario da se preporuke formalno usvoje, ali ne primene, Paunović odgovara da bi to bio „licemeran pristup“, ali da veruje da vlast u ovom slučaju neće imati prostor za takvu taktiku.
„To bi bio scenario zasnovan na prevari, ali mislim da ovde neće smeti da idu tako daleko“, zaključuje ona.
Još uvek nema komentara.