Gardijan: EU nastoji da pokaže da Zapadni Balkan nije zapostavljen na putu ka EU
Ukrajina i Moldavija dobile su ubrzani status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji (EU), nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022, ali Brisel sada nastoji da pokaže da Zapadni Balkan nije stavljen u „sporu traku“, odnosno da nije zapostavljen u procesu evropskih integracija, piše britanski Gardijan povodom samita EU-Zapadni Balkan u Tivtu.
Gardijan navodi da je Crna Gora najdalje odmakla u procesu pristupanja i da se nada da će do 2028. postati 28. članica EU što je podstaklo sadašnje članice da razmišljaju u uvođenju zaštitnih mehanizama za buduće članove, poput uskraćivanja prava veta na nekoliko godina, kako bi se sprečilo ponavljanje iskustva sa proruski orijentisanim bivšim mađarskim premijerom Viktorom Orbanom koji je više puta blokirao odluke EU.
List dodaje da se u Briselu se smatra da je Albanija sledeća koja bi mogla da pristupi Uniji, iako pojedine države članice i dalje sumnjaju u njen napredak u borbi protiv organizovanog kriminala.
Istovremeno, nade Severne Makedonije, Kosova i Bosne i Hercegovine opterećene su unutrašnjim i spoljnim političkim sporovima dok se za Srbiju smatra da se udaljava od EU pod vođstvom autokratskog predsednika, Aleksandra Vučića, koji je pojačao pritisak na antivladine demonstrante i odbio da uskladi politiku Srbije sa evropskim sankcijama protiv Rusije, ističe se.
Istraživač pri Briselskom institutu za geopolitiki Faruk Bašić ocenio je da region više nije periferno pitanje za EU, već strateški prioritet dodajući da je „rat u Ukrajini sam po sebi iz temelja promenio shvatanje toga šta proširenje Evrope treba da bude i čemu ono služi“.
„Tradicionalna logika proširenja EU bila je ‘uskladite se sa vrednostima i principima EU i na kraju ćete postati članica’, ali je status kanddata koji je dodeljen Ukrajini 2022, za svega četiri meseca, pokazao stvarnu geopolitičku hitnost kakvu ranije nismo viđali“, rekao je.
Gardijan ulkazuje da lideri EU nisu saglasni oko toga kada i na koji način bi Ukrajina trebalo da postane članica.
Nemački predlog da Ukrajina dobije status pridruženog članstva, što bi u suštini značilo zastupljenost u institucijama EU bez prava glasa, kao prelazni korak ka punopravnom članstvu, naišao je na loš prijem u Kijevu i u pojedinim državama članicama EU.
Berlin smatra da je plan o pridruženom članstvu, predstavljen u pismu koje su nemački kancelar i zvaničnici uputili predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen i predsedniku Evropskog saveta Antoniju Košti dosad neviđena i velikodušna ponuda koja bi ubrzala put Ukrajine ka članstvu u EU, uprkos prećutnoj rezervisanosti pojedinih država članica, pre svega Francuske.
Uprkos tim uveravanjima, neke članice EU imaju ozbiljne sumnje, podseća list.
Gardinan citira visokog diplomatu da su nemački predlozi o pridruženom članstvu zamena za stvarni ulazak Ukrajine u EU, što bi taj cilj učinilo „gotovo nemogućim“ za ostvarenje.
„To će umanjiti spremnost da se ide napred i pronađu rešenja“, rekao je taj zvaničnik.
Iako se put Ukrajine ka članstvu u EU smatra jedinstvenim zbog činjenice da je reč o zemlji u ratu i zbog ogromnih finansijskih potreba za posleratnu obnovu, način na koji se prema njoj bude postupalo verovatno će uticati i na zemlje Zapadnog Balkana, ocenjuje list.
Pozivajući se na izvore, Garidjan piše da od samita u Tivtu ne treba očekivati nova velika saopštenja o pregovorima o članstvu jer je fokus na tome kako EU može da donese opipljive koristi građanima regiona.
List podseća da je uoči samita, Savet EU formalno odobrio pokretanje razgovora o ukidanju naknada za roming za Zapadni Balkan dodajući da je plan „U romingu kao kod kuće“ deo šire strategije postepenog uključivanja Zapadnog Balkana u jedinstveno tržište EU.
Nekoliko balkanskih zemalja, na primer, već se priključilo programima u okviru SEPA – jedinstvenog područja plaćanja u evrima koje usklađuje elektronska plaćanja i omogućava potrošačima da koriste jedan račun i jednu karticu za plaćanja u evrima širom tog sistema.
Još uvek nema komentara.