Opozicija pred izbore: Ko pokušava da preživi?
Po najavi predsednika države, Srbija bi na vanredne parlamentarne izbore mogla 18. ili 25. oktobra. Kampanja je praktično već počela, mada jedna od najvažnijih stvari još nije poznata, kako će izgledati strana biračkog listića nasuprot vlasti.
Za razliku od ranijih izbornih ciklusa, studenti su ovog puta najvažniji faktor.
Studentska lista promenila je političku matematiku toliko da su stranke koje su godinama bile jedina organizovana alternativa SNS-u dovedene pred izbor, ili da se povuku i stave infrastrukturu na raspolaganje studentima, ili da izađu samostalno, ili u koalicijama, ili da pokušaju nešto između.
Vučić je u međuvremenu praktično odredio okvir, pominjući 18. ili 25. oktobar i poručujući opoziciji da je izbore sama tražila, a da sada „kuka“ jer zna kakav će biti rezultat.
Najveća promena u odnosu na prethodne izbore jeste to što studentska lista više nije politička nepoznanica niti samo produžetak protesta. Postala je samostalan politički faktor oko kojeg se sada, htela to ili ne, pozicionira gotovo čitava opozicija.
Studenti insistiraju da na republičke izbore izlaze svojom listom i da pre izbora ne prave klasičnu koaliciju sa opozicionim partijama. Istovremeno, iskustva sa lokalnih izbora pokazuju da saradnja može imati različite oblike, od zajedničkih kandidata do međusobne podrške.
Zašto se oko studentske liste vrti gotovo čitava opoziciona strategija najbolje pokazuju istraživanja. Prema istraživanju CRTE i Democracy Action Laba Univerziteta Stenford iz juna, među opredeljenim biračima Studentska lista ima podršku 44,9 odsto, SNS 35,7, a SPS 3,8 odsto. Nijedan drugi politički akter u tom istraživanju samostalno ne prelazi izborni prag.
Tradicionalni problem opozicije
Upravo tu počinje problem tradicionalne opozicije: studentska lista joj je saveznik u pokušaju smene vlasti, ali istovremeno i ozbiljan konkurent za birače koji žele promenu.
Demokratska stranka izabrala je najjasniji model, neće kandidovati sopstvenu listu, već podržava studentsku i najavljuje da će joj staviti na raspolaganje stranačku infrastrukturu. Predsednik DS Srđan Milivojević smatra da sada nije trenutak za ideološko razvrstavanje na levicu i desnicu, najpre promena vlasti, pa političke razlike.
Zeleno-levi front takođe je odlučio da podrži studentsku listu, ocenjujući da je okupljanje oko studentskog pokreta trenutno najbolji put ka promeni vlasti.
Drugačije razmišlja predsednik Novog DSS-a Miloš Jovanović. On smatra da mora postojati „autentična desnica“, jer deo konzervativnih i nacionalno orijentisanih birača neće automatski glasati za studentsku listu, posebno dok nisu potpuno jasni njeni stavovi o Evropskoj uniji, Kosovu i drugim važnim pitanjima. Jovanović ipak računa da bi posle izbora studentska, proevropska i desna opozicija mogle zajedno da smene vlast i formiraju neku vrstu tehničke vlade.
Upravo tu prolazi jedna od glavnih linija podele: da li izbore posmatrati gotovo referendumski, vlast ili njeni protivnici ili biračima ponuditi više ideološki profilisanih alternativa.
U junu je formirana Platforma za evropsku Srbiju, u kojoj su Stranka slobode i pravde Dragana Đilasa, SRCE Zdravka Ponoša, Pokret slobodnih građana Pavla Grbovića i Građanski pokret Solidarnost Gorana Ješića. Njihova procena je da na izborima mora postojati jasno profilisana proevropska opcija.
Još jedan blok?
Istovremeno se razgovara o još jednom opozicionom bloku. Predsednik Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić potvrdio je razgovore sa Novim licem Srbije Miloša Parandilovića, Ekološkim ustankom Aleksandra Jovanovića Ćute i pokretom PODES Dragana Milića. Aleksić kaže da je NPS želeo što širi opozicioni front, uključujući razgovore sa studentima, ali priznaje da se sada čini da će ipak biti više kolona.
Tu je i koalicija NADA, odnosno Novi DSS i Monarhisti, koja najavljuje izlazak na izbore.
Tako se, umesto jedne velike liste nasuprot SNS-u, trenutno nazire studentska lista i nekoliko partijskih opozicionih blokova, uz stranke koje su odlučile da svoju organizaciju stave u službu studentske kampanje.
Problem više opozicionih lista nije samo politički nego i matematički. Ukoliko neka od njih ostane ispod cenzusa, njeni glasovi neće se pretvoriti u poslaničke mandate. Aleksić zato upozorava da opozicija ne sme da dozvoli „prosipanje glasova“, dok politikolog Dejan Bursać ocenjuje da bi stranke trebalo samostalno da izlaze samo ukoliko su dovoljno sigurne da mogu da pređu izborni prag.
Još veći problem mogao bi nastati ako se kampanja pretvori u međusobni obračun opozicionih stranaka ili sukob stranaka sa studentima. Time bi se mogao smanjiti ne samo rejting pojedinih lista nego i ukupni entuzijazam birača koji žele političku promenu.
Opozicija zato mora da da sačuva politički identitet, pređe cenzus, ne napada studentsku listu i istovremeno objasni biračima zašto glas za nju nije glas oduzet najjačem protivniku SNS-a.
Vlast taj problem nema.
SNS je praktično mesecima u kampanji, a Vučić obilazi Srbiju, razgovara sa građanima, najavljuje povećanja primanja, investicije i rešavanje lokalnih problema, istovremeno poručujući da će njegova politička opcija pobediti ubedljivije nego što protivnici očekuju.
Dodatnu promenu donosi odluka SPS-a da na parlamentarne izbore izađe sa sopstvenom listom i najava da će imati kandidata i na predsedničkim izborima. Iako socijalisti ni ranije nisu bili deo zajedničke parlamentarne liste SNS-a, takva odluka u sadašnjoj atmosferi dobija veću političku težinu i otvara pitanje budućih odnosa dugogodišnjih partnera.
SVM Balinta Pastora, s druge strane, ne pokazuje nameru da menja politički tabor. Na pozive dela mađarske opozicije da podrži studentsku listu, Pastor je odgovorio da SVM nije „skup političkih prostitutki“ i najavio samostalan izlazak.
Ipak, izborna računica ne završava se na pitanju ko će sa kim. Opozicija i studenti upozoravaju na birački spisak, pritiske na birače i kontrolu biračkih mesta, dok CRTA ocenjuje da se poverenje u izborni proces ne može vratiti novim paravanima i kabinama, već kvalitetnim radom biračkih odbora, sprečavanjem pritisaka i kažnjavanjem nepravilnosti.
Upravo tu bi saradnja studenata i opozicionih stranaka mogla da bude važnija od zajedničke liste. Stranke imaju mrežu članova, iskustvo u biračkim odborima i infrastrukturu širom Srbije, dok studentski pokret trenutno ima ono što velikom delu opozicije godinama nedostaje. Novu energiju i birače koji se ne identifikuju sa postojećim partijama.
Zato predstojeći izbori neće odlučivati samo o tome ko će imati većinu u Skupštini Srbije. Odlučivaće i o tome kako će izgledati opozicija posle njih.
Studentski pokret već je poremetio odnose koji su godinama važili na političkoj sceni. Stranke više ne mogu da računaju da se nezadovoljstvo vlašću automatski pretvara u glasove za njih. Sada postoji veliki politički prostor između SNS-a i tradicionalne opozicije, a studenti su ga, barem prema sadašnjim istraživanjima, zauzeli.
Vučić će pokušati da studentsku listu i opozicione partije predstavi kao različita lica istog protivnika, a njihove međusobne razlike kao dokaz da alternativa vlasti nije sposobna da se dogovori.
Zbog toga na ovim izborima možda neće biti presudno koliko će opozicionih kolona stajati na glasačkom listiću. Mnogo važnije biće da li će te kolone pucati jedna na drugu ili u istom pravcu.
NAŠ TV:
Još uvek nema komentara.