Britanska kraljica predsedniku SAD poslala poruku električnim signalom preko Atlantika
Dana 16. avgusta 1858. dogodilo se nešto što je savremenicima izgledalo gotovo neverovatno. Britanska kraljica Viktorija poslala je poruku američkom predsedniku Džejmsu Bjukenenu, a ona nije putovala brodom preko Atlantika. Prenesena je električnim signalom kroz kabl položen na dnu okeana.
Bio je to jedan od prvih velikih trenutaka globalnih telekomunikacija. Evropa i Severna Amerika prvi put su bile povezane transatlantskim telegrafskim kablom, što je obećavalo drastično skratiti vreme potrebno za prenos vesti između dva kontinenata, prenosi Indeks.
Poruka od 99 reči putovala je satima
Kraljica Viktorija u poruci je čestitala Bjukenenu na uspešnom završetku velikog međunarodnog projekta. Izrazila je nadu da će kabl postati dodatna poveznica između Velike Britanije i Sjedinjenih Država i doprineti njihovim dobrim odnosima.
Bjukenen je odgovorio sličnim tonom, slaveći poduhvat ostvaren znanjem, naukom i upornošću dveju zemalja.
No tehnologija je još bila daleko od savršene. Viktorijina poruka sadržavala je samo 99 reči, ali za njen prenos trebalo je oko 16 sati i 30 minuta. Slabi električni signali morali su se pažljivo očitavati, a brzina komunikacije bila je neuporediva sa kasnijim telegrafskim sistemima.
Ipak, u odnosu na dotadašnje mogućnosti to je bila revolucija. Poruke između Evrope i Amerike ranije su morale putovati brodovima, pa je odgovor mogao stići tek nakon više dana ili čak nedelja.
Ogroman projekt ispod Atlantika
Jedan od ključnih ljudi projekta bio je američki preduzetnik Sajrus Vest Fild. Atlantic Telegraph Company osnovana je 1856, a polaganje hiljadama kilometara dugog kabla preko okeanskog dna predstavljalo je veliki tehnički izazov.
Bilo je potrebno proizvesti dovoljno čvrst kabl, pronaći odgovarajuću rutu preko Atlantika i zatim ga spuštati s brodova bez pucanja. Nekoliko pokušaja završilo je neuspehom pre nego što je 1858. uspostavljena veza između Irske i Njufaundlenda.
Uspeh je izazvao veliko oduševljenje. Činilo se da je udaljenost između Starog i Novog sveta odjednom dramatično smanjena.
Slavlje nije dugo trajalo
Postojao je, međutim, veliki problem. Prvi transatlantski kabl bio je tehnički vrlo nepouzdan. Signal je postepeno slabio, a pokušaji da ga se pojača korišćenjem previsokog napona dodatno su ga oštetili.
Poslednja razumljiva poruka prenesena je početkom septembra 1858. Kabl je tako efikasno radio tek nekoliko nedelja. Nakon početnog oduševljenja pojavile su se čak i sumnje da je čitav poduhvat bio prevara.
Projekat ipak nije propao. Iskustva iz 1858. pomogla su inženjerima da otkriju probleme, a 1866. konačno je uspostavljena pouzdana i trajna transatlantska telegrafska veza.
Od tog trenutka svet je počeo ubrzano da se smanjuje. Vesti, diplomatske poruke i poslovne informacije koje su nekoliko dana prelazile okean mogle su stizati u roku od nekoliko minuta ili časova.
Današnja mreža podmorskih komunikacionih kablova, kroz koje prolazi golema količina svetskog internet saobraćaja, tehnološki je neuporedivo naprednija. No ideja je u osnovi ista kao 1858. godine – fizičkim kablom položenim duboko ispod okeana povezati kontinente koji su hiljadama kilometara udaljeni jedan od drugoga.
Još uvek nema komentara.