U poslednje vreme društvene mreže bruje o tvrdnji da je slanina i drugo prerađeno meso u istoj kategoriji kancerogenosti kao cigarete. Ova informacija zvuči alarmantno, ali nije sve tako jednostavno. Činjenice zasnovane na stavovima Svetske zdravstvene organizacije (WHO) i Međunarodne agencije za istraživanje raka (IARC) daju objašnjenje.
Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC) je 2015. godine analizirala više od 800 naučnih studija koje su ispitivale povezanost mesa i raka.
Svetska zdravstvena organizacija deluje kroz Međunarodnu agenciju za istraživanje raka (IARC), koja ne meri koliko je nešto opasno, već koliko su jaki naučni dokazi da neka supstanca ili navika može izazvati rak.
Zaključili su da prerađeno meso (slanina, kobasice, šunka, salame i suhomesnati proizvodi) jeste svrstano u Grupu 1, odnosno da je kancerogeno za ljude, dok je crveno meso (govedina, svinjetina, jagnjetina) svrstano u Grupu 2A, kao verovatno kancerogeno.
Grupa 1 znači da postoji dovoljan naučni dokaz da neka supstanca ili izloženost može izazvati rak kod ljudi. Međutim, ova klasifikacija ne govori ništa o jačini rizika, već samo o snazi dokaza.
Nažalost, nejčešći način manipulacije je poređenje ove grupe namirnica sa cigaretama i azbestom. Naime, cigarete, azbest i prerađeno meso jesu u istoj grupi, ali to ne znači, automatski, da nose isti nivo rizika.
Na primer, pušenje uzrokuje oko 20 do 30 puta veći rizik od raka pluća. Dok konzumiranje prerađenog mesa povećava rizik od kolorektalnog karcinoma za oko 18%, ako se dnevno konzumira 50 g, što je otprilike 2 kriške slanine. Drugim rečima, pušenje i slanina nisu jednako opasni, iako su u istoj kategoriji dokaza.
Postoji nekoliko mehanizama kako prerađeno meso povećava rizik od raka, a koje treba istaći.
Nitriti i nitrati se koriste za konzerviranje mesa, a u telu se mogu pretvoriti u N-nitrozamine, poznate kancerogene.
Visoke temperature pripreme, odnosno prženje i roštiljanje, stvaraju heterociklične amine (HCA) i policiklične aromatične ugljovodonike (PAH).
Gvožđe je prisutno u crvenom mesu i može oštetiti sluzokožu debelog creva i podstaći kancerogene procese.
Prema procenama IARC-a, svakodnevna konzumacija 50 g prerađenog mesa povećava rizik od kolorektalnog karcinoma za oko 18%, što ne znači da će 18 od 100 ljudi dobiti rak, već da se osnovni rizik povećava.
Ako je osnovni životni rizik 5%, on se povećava na oko 5,9%.
Rizik zavisi i od drugih faktora, genetike, načina ishrane, unosa vlakana, fizičke aktivnosti, pušenja i alkohola. Skup je više faktora.
Što znači da ne moramo nužno potpuno izbaciti meso. WHO ne preporučuje potpunu zabranu, već ograničavanje unosa prerađenog mesa, zatim razumnu konzumaciju crvenog mesa i više povrća, voća i vlakana, u svakodnevnoj ishrani.
U prevodu, nemojte jesti prerađeno meso svakodnevno, birajte sveže izvore proteina i u kuvanju koristite blage metode, kao što su kuvana, još bolje dinstana hrana.
Ova tema se stalno vraća u javnost, jer zvuči šokantno, dobro se deli na mrežama i neretko izostavlja glavni kontekst.
Dakle, slanina nije „isto što i cigarete“, iako su u istoj grupi dokaza. Rečenica „slanina je kancerogena“ je tehnički tačna, ali bez konteksta stvara nepotrebnu paniku.
Ispravnije bi bilo da kažemo: „Česta i dugotrajna konzumacija većih količina prerađenog mesa blago povećava rizik od određenih vrsta raka.“
Ono što treba da zapamtite je da prerađeno meso jeste dokazano povezano s rakom, posebno kolorektalnim. Nalazi se u istoj grupi dokaza kao cigarete, ali ne i istog rizika. Umerena i povremena konzumacija nije isto što i svakodnevna navika. Ključ je u količini, učestalosti i celokupnom načinu života.
Drugim rečima, slanina nije bezazlena, ali nije ni fatalna. Ako se jede umereno i u okviru uravnotežene ishrane, rizik za ovako teške bolesti biće relativno nizak.
Još uvek nema komentara.