Svakog avgusta ista alergija, isti korov i isto pitanje: Zašto ne uništavamo ambroziju na vreme?
Kijanje koje ne prestaje, zapušen nos, svrab i suzenje očiju, kašalj, umor, glavobolja, a kod težih slučajeva otežano disanje i pogoršanje astme. Za veliki broj građana Srbije kraj avgusta već godinama znači isto, počinje sezona ambrozije. I ove godine stigla je po rasporedu.
Srbija je upravo ušla u najkritičniji deo sezone, koji tradicionalno obuhvata poslednje dve nedelje avgusta i prve dve nedelje septembra. Visoke koncentracije polena beleže se na više mernih mesta u Beogradu i okolini, Vojvodini, zapadnoj i centralnoj Srbiji, a ozbiljnije olakšanje ne očekuje se pre 10. septembra.
Paradoksalno, polena ove godine ima i do tri puta manje nego u istom periodu prošle godine. Ali ne zato što smo ambroziju bolje suzbijali, pomogla je vrućina.
Kako objašnjava Ana Ljubičić iz Agencije za zaštitu životne sredine, na temperaturama iznad 32 stepena i tokom dugotrajne suše čak i izuzetno otporna ambrozija prelazi u svojevrsni režim preživljavanja i ispušta manje polena. To, međutim, ne znači da ga je malo. Na pojedinim mernim mestima koncentracije su blizu ili iznad 100 zrna po kubnom metru vazduha, dok posebno osetljivi ljudi mogu reagovati već na 10 do 15 zrna.
Deo posla koji godinama ne uspevamo da završimo sami, ove sezone odradila je suša.
Zašto je ambrozija toliko opasna?
Ambrozija je izuzetno otporan invazivni korov koji lako osvaja zapuštene parcele, gradilišta, površine uz puteve i pruge i neobrađeno zemljište. Jedna biljka može da oslobodi ogromnu količinu polena, a njen alergeni potencijal je izuzetno visok.
Simptomi često liče na upornu prehladu: kijanje u serijama, curenje ili zapušenost nosa, svrab nosa i grla, crvene i suzne oči i kašalj. Kod ljudi sa astmom polen može da pogorša respiratorne tegobe.
Razlika je što „prehlada“ od ambrozije može da traje nedeljama, praktično sve dok u vazduhu ima dovoljno polena.
Tegobe se ublažavaju antihistaminicima, kortikosteroidnim sprejevima za nos i drugom terapijom koju, zavisno od simptoma, određuje lekar, dok se kod težih i dugotrajnih alergija može razmatrati alergenska imunoterapija.
Građanima se savetuje i da prate koncentraciju polena, smanje duži boravak napolju kada je ona visoka, po povratku kući promene odeću i operu lice i kosu i ne suše veš napolju u vreme najvećeg cvetanja.
Sve su to korisni saveti. Ali oni otvaraju i mnogo važnije pitanje: zašto se teret borbe sa ambrozijom svake godine uglavnom prebacuje na alergične građane?
Znamo šta treba da uradimo, ali kasnimo
Ambrozija nije nepoznati neprijatelj. Znamo gde raste, kada cveta i kako se suzbija. Postoje i propisi koji vlasnicima i korisnicima zemljišta nalažu njeno uklanjanje, kao i mogućnost uključivanja fitosanitarne inspekcije ukoliko to ne učine.
Najvažnije, ambrozija mora da se uništava pre cvetanja.
Dakle, ne krajem avgusta, kada građani već zatvaraju prozore i piju antihistaminike.
Ministarstvo poljoprivrede je i ovog leta tražilo od gradova i opština da evidentiraju najveća žarišta, utvrde ko je odgovoran za parcele i organizuju pravovremeno uklanjanje. Suština nije u tome da se ambrozija jednom pokosi, već da joj se onemoguće cvetanje, stvaranje semena i dalje širenje.
I upravo u toj reči – pravovremeno – leži najveći deo problema.
Jednokratne akcije nisu dovoljne. Ako se očisti jedna parcela, a susedna ostane zarasla, polen neće stati na katastarskoj granici. Potrebno je sistematski pronaći žarišta, utvrditi vlasnike, naložiti uklanjanje, proveriti da li je posao obavljen i sankcionisati one koji nisu postupili.
I sve to ponoviti sledeće godine.
Beograd je još 2019. angažovao stručnjake Biološkog fakulteta, nakon čega je napravljen dugoročni Akcioni plan do 2029. godine. Stručnjaci su tada prethodne aktivnosti ocenili kao teritorijalno ograničene i nedovoljno uspešne i predložili sistem kartiranja, monitoringa i suzbijanja.
Dakle, problem nije u nedostatku znanja. Problem je u kontinuitetu sprovođenja onoga što već znamo.
A ambroziji budućnost ide naruku
Stvar dodatno komplikuju klimatske promene. Više temperature mogu da produže sezonu polena i pogoduju širenju pojedinih alergenih biljaka, dok zagađenje vazduha dodatno pogoršava tegobe ljudi sa alergijskim i respiratornim bolestima.
Ambrozija zato odavno nije samo neprijatnost nekoliko nedelja godišnje. Ona utiče na kvalitet života, radnu sposobnost, potrošnju lekova i opterećenje zdravstvenog sistema.
Srbija pritom ima propise, stručnjake, merenja polena i iskustvo u suzbijanju. Ono što joj očigledno nedostaje jeste doslednost.
Jer građaninu koji krajem avgusta zatvara prozore, pije antihistaminik, ispira nos i proverava koncentraciju polena malo znači vest da nadležni ponovo vode „borbu protiv ambrozije“.
Borba protiv ambrozije ne počinje kada građani počnu da kijaju. Tada smo već zakasnili.
Još uvek nema komentara.