Srbi na Kosovu – stranci u svojoj kući
Beograd je, opet, trijumfalno objavio „pobedu“. Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da je postignuto „olakšanje za srpski narod“. Mediji u Beogradu pod kontrolom vlasti se utrkuju da prikažu benefite najnovije “Vučićeve pobede” na Kosovu. A zapravo Srbi na Kosovu, koji tu vekovima žive, sada se tretiraju kao strani državljani na privremenom radu i boravku. Oni treba da apliciraju za boravišne dozvole u sopstvenim kućama. I to njihova država Srbija slavi kao olakšanje i pobedu. Ovo su poslednje sekvence dugometražnog filma “tihe predaje Kosova” u režiji Aleksandra Vučića.
Na Kosovu (i Metohiji) danas stupaju na snagu kosovski Zakon o strancima i Zakon o vozilima. Ovi propisi, doneti još 2013. i 2017, nikada nisu bili u potpunosti primenjeni – sve dok Aljbin Kurti nije odlučio da ih aktivira upravo sada.
Zakon tretira svakog bez kosovskih dokumenata kao stranca. Obavezna je prijava boravka u roku od 72 sata, boravak je ograničen na 90 dana, a za duže potrebna je boravišna dozvola.
Zakon o vozilima zabranjuje vožnju automobila registrovanih u Srbiji na osnovu ovlašćenja, ako vozač nema prebivalište na Kosovu. Hiljade Srba koji voze tablice iz Kraljeva, Čačka ili Beograda, studenti iz centralne Srbije i zaposleni u srpskim institucijama našli su se pred svršenim činom.
Svako ko odbije integraciju u kosovski sistem (koju je Vučić godinama javno osporavao, a tajno potpisivao) gubi pravo na imovinu, rad i slobodno kretanje.
Specijalni izaslanik EU Peter Sorensen i Aljbin Kurti su se dogovorili (da bi lakše anestezirali kosovske Srbe) da se omoguće: rok od tri meseca za pribavljanje kosovskih dokumenata, privremene boravišne dozvole na 12 meseci za zaposlene i studente na severu (na osnovu spiskova koje sastavljaju srpski gradonačelnici) i priznavanje srpskih ličnih karata izdatih pre 15. marta 2026.
Kao “spas” predstavljena je klasična prevara (još jedna u nizu) kakve smo već gledali sa tablicama KS/RKS, dinarom, poštom, Gazivodama…Vučićeva vlast ponovo primenjuje isti mehanizam: prvo se diže panika i najavljuje „katastrofa“, pa se u poslednji čas „pregovara“, pravi se ustupak koji se predstavlja kao velika pobeda. A sve unapred dogovoreno, i tehnologija i epilog prevare.
Rezultat je da Srbi moraju da se registruju kod kosovskih vlasti, da traže dozvole u sistemu koji Srbija ne priznaje, da spiskove zaposlenih kojima treba radna dozvola šalju srpski gradonačelnici, što je već predaja podataka o hiljadama ljudi.
Opozicija i nevladine organizacije otvoreno govore o izdaji. Studenti u severnoj Mitrovici (svega njih pedesetak, od oko 10 hiljada) protestuju, pitajući gde je Beograd bio mesecima dok se zakon spremao. Umesto da blokira primenu ili zahteva statusno neutralno rešenje, vlast je pristala na kompromis koji Srbe pretvara u „strance u sopstvenoj kući”.
Za Vučićev režim kosovski Srbi su moneta za potkusurivanje. Kad god se pojavi unutrašnja kriza, pritisak Zapada, skaj aplikacije… Vučić pravi “bolne kompromise” na Kosovu. Formalno ne priznaje Kosovo, a omogućava kosovskoj vladi da sprovede potpuni suverenitet na terenu.
Vlast u Beogradu nije zaštitila narod – ona je ponovo prodala interese i opstanak kosovskih Srba da bi kupila još malo vremena na vlasti.
Srbi na Kosovu ponovo shvataju da su prevareni. Ali ćute. Doduše, ovoga puta, da bi lakše progutali izdaju, Vučić im je dao po 20 000 dinara. O ovom poblemu oglasio se Rektorski kolegijum Univerziteta u Beogradu, ali rukovodstvo Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici – nije. Bolesni ustupci ili, kako je ironično grupa profesora univerziteta u Kosovskoj Mitrovici naslovila svoje saopštenje: “Ćuti, može i gore: hronika jedne kapitulacije”.
Još uvek nema komentara.