Šest navika koje nam polako ubijaju samopouzdanje: Prepoznajte ih na vreme
Osobe koje se bore sa niskim samopoštovanjem često nose taj teret još iz detinjstva, a psihološka istraživanja pokazuju da se nedostatak unutrašnje sigurnosti manifestuje kroz specifične, emocionalno bolne navike koje nas svakodnevno vuku nadole, gušeći lični napredak i kvalitet života.
Taj nedostatak samopouzdanja, po svojoj prirodi, tera pojedinca da izbegava spoljašnje pretnje koje već živi u sebi, strah od osude vodi u oštro samosuđenje, strah od odbacivanja vodi u samoodbacivanje, a strah od nevoljenosti rezultira odsustvom ljubavi prema sebi, čineći da se život i kontakti sa drugima svesno izbegavaju.
Budući da je stepen u kojem se angažujemo sa okruženjem direktan odraz naše percipirane slike o sebi, ključno je prepoznati destruktivne obrasce ponašanja pre nego što preuzmu potpunu kontrolu nad našim svakodnevnim odlukama i mentalnim blagostanjem.
Analizirajući ove psihološke mehanizme, stručnjaci navode da se emocionalno bolne navike ljudi koji polako gube samopouzdanje jasno ogledaju u šest oblika ponašanja koji nas drže u začaranom krugu nesigurnosti, navodi YoutTango.
Socijalno povlačenje
Pronalaženje mirnog ugla na nekoj zabavi deluje znatno bezbednije nego upuštanje u razgovor sa ljudima, dok se u mislima javlja uverenje da niko zapravo ne želi da čuje šta imamo da kažemo, ukoliko uopšte i smognemo snage da odemo na događaj. Specijalistkinja za psihosocijalnu rehabilitaciju Kendra Čeri ističe da nisko samopoštovanje pogađa brojne oblasti života, uključujući školu, karijeru, međuljudske odnose i opšte blagostanje, zbog čega ljudi često izbegavaju prilike koje bi im pomogle u ostvarivanju ciljeva.
Podređivanje sopstvenog mišljenja drugima
Zbog dubokog nepoverenja u sopstvene sudove, osobe sa narušenim samopoštovanjem automatski pretpostavljaju da drugi znaju bolje od njih, bez obzira na to koliko se radi o njihovim sopstvenim željama, potrebama i životnim izborima.
Nemogućnost donošenja odluka i strah od izbora
Rečenice poput „Svejedno mi je, ti odluči“ postaju svakodnevna fraza, pri čemu i najmanje odluke kod okoline izazivaju frustraciju, dok se iza toga krije ozbiljna nesigurnost. Psihološkinja Sabrina Romanof objašnjava da se ljudi koji nisu u skladu sa svojim osećanjima oslanjaju na perspektive drugih, jer u pozadini leži izražen strah od pravljenja pogrešnih koraka i manjak vere u sopstvenu sposobnost donošenja najboljih odluka.
Svesno ili nesvesno odsustvo ličnih granica
Povlačenje u sopstveni oklop možda ne deluje kao klasično kršenje granica, ali ukoliko se izbegavanje komunikacije zasniva na pogrešnim pretpostavkama o tuđim mišljenjima, takav pristup narušava zdrave odnose. Čak i um ima svoje granice, a jedini ispravan način da saznamo tuđe misli jeste otvorena komunikacija i slušanje, što zahteva hrabrost za rizikovanje u interakciji.
Teret toksične sramote
Dok zdrava sramota ukazuje na to da smo napravili grešku, toksična sramota nas ubeđuje da smo mi sami greška. Ovaj osećaj kod osoba sa niskim samopoštovanjem manifestuje se kroz fizičke znakove poput izbegavanja kontakta očima, pogrbljenog držanja i generalno nesigurnog govora tela.
Prevremeno odustajanje od projekata i snova
Usled nedostatka i motivacije i neophodne hrabrosti da se rizikuje i istraje do kraja, pojedinci prebrzo dižu ruke od svojih dugoročnih ciljeva, projekata i životnih ambicija.
Kako prevazići nisko samopoštovanje
Iako ove navike mogu delovati kao nepremostiva prepreka, stručnjaci naglašavaju da je preokretanje negativne percepcije u pozitivnu i te kako moguće primenom dve važne komponente. Prvi korak jeste zaustavljanje „pokretnog voza“ unutrašnjeg kritičara i prekidanje razorne spirale sramote kroz svesno odbijanje slušanja negativnih misli. Drugi, podjednako važan korak jeste praktikovanje samosaosećanja, za koje su istraživanja potvrdila da je čak i delotvornije za mentalno zdravlje od samog samopoštovanjo, tretirajući sebe sa istom brigom i ljubaznošću koju bismo pružili bliskom prijatelju u nevolji.
Još uvek nema komentara.