Dok su pre puberteta dečaci podložniji astmi i češće imaju teže simptome od devojčica, situacija se u tom prelaznom životnom dobu potpuno menja. Skoro svaka deseta odrasla žena u Sjedinjenim Državama danas živi sa astmom, što je dvostruko više u poređenju sa muškarcima.
Žene se češće suočavaju sa teškim napadima koji zahtevaju posete hitnoj pomoći ili hospitalizaciju, dok pojedini tipovi ove hronične bolesti uopšte ne reaguju na standardne terapije. Simptomi se pritom menjaju i kolebaju tokom različitih životnih faza, uključujući menstrualni ciklus, trudnoću i menopauzu.
Istraživači ističu da genetika, manji relativni promer disajnih puteva kod žena, kao i uticaji iz okruženja poput sredstava za čišćenje i isparenja tokom kuvanja, igraju značajnu ulogu u razvoju i manifestaciji bolesti. Ipak, ključni faktori leže u delovanju polnih hormona i njihovom uticaju na upalne procese u organizmu.
Prema navodima do kojih dolazi magazin National Geographic , polne razlike u astmi zabeležene su pre više decenija, ali tek u novije vreme istraživači dublje proučavaju mehanizme koji stoje iza njih. Dugo su klinička ispitivanja lekova prvenstveno testirana na muškarcima, sve dok uvođenje politike „Pol kao biološka varijabla“ (SABV) 2016. godine nije formalizovalo očekivanje da se pol mora uzeti u obzir u naučnim studijama.
Uloga hormona, trudnoće i menopauze
Ženski hormoni poput estradiola deluju proinflamatorno i pojačavaju upale, dok muški androgeni uglavnom imaju antiinflamatornu ulogu. Povećan nivo estradiola i progesterona stimuliše proizvodnju imunskih ćelija koje stvaraju inflamatorni molekul IL-17A, koji je direktno povezan sa teškim oblicima astme. Pored toga, gojaznost dodatno komplikuje kliničku sliku jer masno tkivo utiče na estrogenu signalizaciju.
Fluktuacije tokom menstrualnog ciklusa, naročito u lutealnoj fazi pred menstruaciju ili na samom početku ciklusa, pogoršavaju simptome kod velikog broja žena. Slično tome, oko 40 procenata trudnica iskusi pogoršanje astme tokom drugog i trećeg trimestra, dok se tokom menopauze klinička slika često usložnjava usled starenja, gojaznosti i moguće upotrebe hormonske terapije.
Zašto standardni tretmani često ne daju rezultate?
Zbog teže kliničke slike žene zahtevaju kompleksnije lečenje, ali se stručnjaci suočavaju sa preprekom jer steroidni inhalatori, koji predstavljaju osnovnu terapiju, ne deluju podjednako efikasno kod žena. Estrogen može pojačati upalu disajnih puteva i izmeniti način na koji ćelije reaguju na ove lekove.
Ipak, u opticaju su novi terapijski pravci, uključujući sedam bioloških lekova koji su već na tržištu i nova istraživanja o potencijalnoj primeni GLP-1 agonista koji se koriste kod dijabetesa i gojaznosti.
Još uvek nema komentara.