Maske „Supermena“ padaju u Boru: Politički igrokaz koji je porodičnu traumu pretvorio u javno nasilje
Tokom posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Zaječarskom i Borskom okrugu, građani su dobili neplaniranu lekciju iz „transparentne politike“ i to uživo.
Žena iz publike, Gordana Karić, pokušala je da postavi pitanje o neisplaćenoj socijalnoj pomoći za svoje bolesno dete. Umesto očekivanog odgovora ili barem saosećanja, dobila je pritisak da pred punom salom iznese privatne informacija i to pred svojim detetom.
Žena govori da ne može priča pred detetom.
Monstrum insistira da mu se kaže u čemu je problem.
Žena pred detetom otkriva da mu ona nije majka nego da je staratelj i da mu je majka preminula.PAKAO pic.twitter.com/YN5taNB3iP
— Суки (@doktorzakrave) February 20, 2026
Pod Vučićevim insistiranjem da “problem može odmah da se reši”, Karić je kroz suze priznala da nije biološka majka deteta, već ga čuva već 13 godina nakon smrti prave majke. Ćutanje i nelagodnost u sali, uz kamerama zabeleženi trenutak, izazvali su snažnu reakciju medija i javnosti.
Dok se predsednik držao za glavu i izjavio da mu “dođe da plače zajedno sa njima”, postavlja se pitanje ko je ovde stvarno bio izložen, dete, starateljka, čitava publika ili ipak Vučić?
Porodična stvar koja je postala politički spektakl
Psihološkinja Ana Mirković u razgovoru za Naš portal ocenjuje da je ovakav pritisak oblik emocionalnog i psihološkog nasilja.
„Ono što sam videla je visok stepen nepristojnosti, nedostatka empatije i emocionalne inteligencije. Insistiranje da žena iznese detalje koje je želela da sačuva kulminiralo je time da pred detetom otkrije ličnu istinu. To nije samo neprimereno, to je oblik psihološkog nasilja“, kaže Mirković.
Ona dalje objašnjava da ovakvo ponašanje nije izolovan slučaj, već odraz šireg obrasca u komunikaciji predsednika:
„Svako ko istog trenutka ne odgovori na njegovu potrebu znatiželje je neprijatelj, obraća mu se vrlo grubo i neadekvatno. To je osoba bez samokontrole, osoba koja ne zna za pristojnost, s kojom niko nikada nije nežno i empatično komunicirao. I onda se ti modeli prenose na sve oko njega u ovom slučaju, na nesrećnu ženu i njeno dete.“
Sagovornica upozorava i na šire posledice ovakvih javnih nastupa:
„Ovo je bilo psihološko nasilje i za sve nas koji smo imali prilike da to vidimo. Bukvalno za dublje od devetog kruga pakla. U kulturi koja je jako tolerantna na nasilje, emocionalno nasilje se praktično i ne prepoznaje.“
Psihološkinja posebno ističe dugoročne posledice po dete:
„Direktno su ugroženi starateljka i dete, ali i svi prisutni koji svedoče ovakvoj situaciji osećaju nelagodu i stres. U kom trenutku i na koji način se detetu komunicira ovakva informacija, a ne da to bude javno, bez ikakve podrške, to bi trebalo da rešavaju stručni timovi.“
Mirković kritikuje i politički aspekt incidenta, upozoravajući na štetu koju ovakav pristup nanosi institucijama i društvu:
„Svaka njegova drama pokazuje da je uništio državu, uništio institucije. Zašto bi predsednik rešavao tu vrstu problema? Zašto bi razgovarao sa građanima na taj način?“
Ona dalje ukazuje na kult ličnosti i potrebu za kontrolom predsednika Vučića
„Supermen koji rešava probleme sada i odmah i kome niko ne govori NE“
„Dekultivisan je kult ličnosti koji on pažljivo gradi otkad je došao na vlast. On sada sve što radi pokušava da se ponovo popne na vrh piramide, na kojoj nikada praktično nije ni bio zbog znanja, zvanja ili nekog realnog autoriteta, već zbog moći, sile i kapitala koji je stekao na ko zna kakav način. Ovo je ta njegova potreba da pokaže kako je on Supermen koji rešava probleme odmah i kome niko ne protivreči i ne govori ’ne’.“
Incident u Boru tako jasno pokazuje koliko javni pritisak, kombinovan sa političkom pozom i zahtevima za momentalnim odgovorima, može imati ozbiljne psihološke posledice, ne samo za direktno uključene, već i za širu zajednicu. Mirković upozorava da bi ovakve situacije morale da budu praćene stručnom podrškom, kako bi se zaštitila prava dece i smanjio stres građana.
Mirković zaključuje:
„Citiraću Marka Dražica: ‘On zna da mi znamo da on zna da je gotov’, a ovakvi načini samo negde to potvrduju, govore da je izgubio kontrolu, da je zaboravio na kojoj je poziciji, sta je njegova uloga a sta je njegov zadatak, gde su građani u svemu tome.
I meni, koliko god da je tužno, na neki način pokazuje da je kraj ove epopeje i
ovih grozota koje se dešavaju u Boru.“
Još uvek nema komentara.