Zlato za mamu: Bogdan iz Loznice pokorio Evropu u greplingu

Mladi srpski grepler, devetogodišnji Bogdan Obradović osvojio je zlatnu medalju na ADCC Evropskom prvenstvu u Beogradu, u organizaciji prestižnih nacionalnih selekcija, i tako potvrdio status jednog od najperspektivnijih talenata u ovom sportu.

Bogdanov uspeh je rezultat čelične discipline i  podrške koju je pronašao u svojoj Akademiji borilačkih sportova. Njegov trijumf, iako obojen nedavnim gubitkom majke, u sportskim krugovima je odjeknuo kao lekcija o karakteru i mentalnoj snazi, koja se ne meri godinama.

U intervjuu za Naš portal kaže da mu je omiljena tehnika, “armbar”, koja je postala simbol njegove preciznosti. Ali ono što je publiku i stručnjake ostavilo bez daha nije bila tehnika, već mirnoća sa kojom je Bogdan, noseći majicu sa maminim likom, kanalisao svaku emociju u sportsku dominaciju.

Ponosan na sebe, preneo nam je osećaj nakon trijumfa.

„Osećao sam se ponosno i prvo na šta sam pomislio je da su mama i tata najponosniji na mene. Pripreme su bile naporne, naročito one za vagu, ali tata je bio tu da me smiri kada sam imao tremu”.

Bogdanov tata, Predrag Obradović, kaže za Naš portal, da su ga prevladale emocije, kako zbog uspeha, tako i zbog cele situacije sa mamom Natašom.

„Emocije su bile pomešane, suze radosnice i tuge, ali Bogdan je spas našao u treninzima. Nas dvojica smo nastavili tamo gde smo nas troje stali. Razgovor je ključan, o svemu pričamo otvoreno. Ono što mu daje snagu su definitivno deca, njegovi saborci iz kluba i škole, koji nas nisu ostavljali same. Oni su životni šampioni na koje bi trebalo i mi stariji da se ugledamo. Akademija je naša porodica i ona je zaslužna za njegovu hrabrost.“

Najponosniji je na to što je Bogdan dobro dete, hrabro, odlican đak i dobar drugar. Kaže da mu je navažnije da ga podrži u svemu što radi u životu, da mu pruži svu ljubav sveta, u njegovo, ali i mamino ime.

“Akademija borilačkih sportova, to je naša porodica. Najvećim delom je akademija zaslužna za njegovu ličnost i hrabrost. Iz te škole, pre svega izlaze životni šampioni, neverovatni ljudi, a tek onda, svetski, evropski, balkanski, državni i tako dalje”.

Borilačke veštine nisu samo samoodbrana. To je način života. Taj kodeks, poštovanje, empatija, drugarstvo, zajedništvo, to u drugim sportovima ne postoji. Jer, najveća bitka je sami život, navodi Bogdanov tata.

Trener Aleksandar Tomić ističe da kod njih dolaze deca koja ne žele da rastu samo kao sportisti, već kao ljudi.

“Kod nas se dolazi da postaneš deo porodice, deo tima koji veruje u rad, disciplinu, poštovanje i istrajnost. Učimo decu da pad nije kraj, već lekcija”.

Predstavlja ga kao posebno dete, sa neverovatnom snagom.

„Kod Bogdana sam odmah primetio nešto posebno. To nije bila samo tehnika, već način na koji sluša i upija, unutrašnja disciplina kakva se retko viđa kod dece”.

Na treninzima pred prvenstvo video je, kod Bogdana, dodatni fokus, neku tišinu i ozbiljnost.

“Nismo želeli da emocije budu teret, već motiv. Nije pričao mnogo, ali je radio još posvećenije”.

Borilački sportovi su mnogo više od samoodbrane. To je etički kodeks koji uči empatiji, poštovanju i zajedništvu. U Akademiji borilačkih sportova Loznica, medalje su samo potvrda procesa u kom deca uče da padnu, ali i da ustanu i veruju u sebe, čak i kada je najteže.

“Najvažnije je da ostane dete i da nastavi da uživa u sportu. Verujem da je pred njim ozbiljna sportska budućnost”, naglašava Bogdanov trener.

Bogdan Obradović je danas evropski šampion, a sudeći po njegovom fokusu i timu koji iza njega stoji, njegova najveća sportska i životna poglavlja tek počinju da se pišu.