Atentat na Đinđića – dan kada je Srbija stala
Atentat na premijera Srbije Zorana Đinđića, 12. marta 2003. godine, šokirao je svet, paralisao naciju i bio prekretnica u savremenoj istoriji Srbije. Srbija posle Đinđića se nije snašla, a sada je tamo gde je bila pre njega. Za iste ciljeve za koje se Đinđić borio, danas se bore deca koja nisu bila ni rođena kada je on ubijen.
I danas se Srbija diže protiv iste politike koju vode isti ljudi. Samo što su danas među onima protiv kojih ustaje zdrava Srbija i mnogi “Đinđićevi kadrovi”.
Đinđić, glavni arhitekta pada režima Slobodana Miloševića 2000. godine, bio je simbol reformi, demokratizacije i približavanja Evropskoj uniji. Njegovo ubistvo, nije samo prekinulo život jednog lidera, već je duboko uticalo na politički, ekonomski i društveni razvoj zemlje.
Vlada je posle atentata proglasila vanredno stanje, pokrenuta je operacija „Sablja“, masovna akcija protiv organizovanog kriminala. Uhapšeno je više od 11.000 osoba, uključujući ključne figure poput Milorada Ulemeka Legije, optuženog za organizaciju atentata. Ova policijska operacija otkrila je duboke veze između kriminala, politike i bezbednosnih struktura nasleđenih iz Miloševićeve ere. Paradoksalno, ali i ubijeni Đinđić je “Sabljom” zadao najteži udarac kriminalu u istoriji Srbije.
Iako je „Sablja“ oslabila kriminalne mreže, ona nije u potpunosti iskorenila korupciju, koja se kasnije vratila u drastičnijem obliku.
Danas, 23 godine kasnije, vidi se da je atentat bio trenutak kada je Srbija izgubila momentum za brze promene. Srbiji je, na žalost, postao važan tek pošto je ubijen.
Srbija je od Evropske unije dalje nego što je bila pre 23 godine. Daleko je od reformi, guši se u kriminalu i korupciji, vlast je upregla sve državne i paradržavne kapacitete u svoju odbranu. Šatorska naselja prepuna kriminalaca, koji brane vlast i svoju “profesiju”, i maskirani se sukobljavaju sa studentima i građanima koji se bune protiv kriminala i korupcije, vratili su Srbiju skoro sto godina unazad.
Publicistika i istoriografija koriste termin “batinaši Milana Stojadinovića” opisujući “policijske agente, specijalnu policiju i grupe plaćenih provokatora i nasilnika koji su fizički branili režim od 1935 -1939. godine”, hapsili, batinali, ubacivali provokatore među studente koji su započinjali sukobe, a onda su nastupali policijski kordoni”.
U Srbiji se “taj film” gleda i danas. Stvoren je sloj od više desetina milijardera i više desetina hiljada milionera, uzgojen na kriminalu, korupciji, pranju novca, pljačkanju sopstvenog naroda i zaduživanju zemlje.
Zoran Đinđić je bio predvodnik demokratizacije i modernizacije zemlje koja je poražena izašla iz kosovskog rata. Pokušao je da potpuno promeni karakter vlasti, afirmiše realni nacionalni interes i zaštiti svoju zemlju na balkanskoj vetrometini. Borio se da Srbija postane država mira, kreativaca i prosperiteta, a ne zemlja ratnika koji slave poraze i “pobeđuju NATO”, a čija se vojska sa pesmom povlačila sa Kosova.
Doživljavan je kao otpadnik, proglašavan špijunom. I pre i posle petooktobarskih promena bio je meta. Bio je u “lošem društvu” i u koaliciji i u kabinetu. I znao je to.
Posle njegovog ubistva ekonomska tranzicija je usporena, a vizija zdrave i prosperitetne Srbije danas se izgubila u magli kriminala i korupcije, gušenju mehanizama pravne države, rasprodaji nacionalnih interesa i resursa. Ideje moderne Srbije su iščezle, ugušene su spin – floskulama kojima se prikriva sistemska korupcija. Podzemlje je preuzelo kontrolu, izbrisana je granica između vlasti i kriminala.
Đinđića, intelektualno superiornog, reformistu i proevropskog političara koji je pokušao da Srbiju izvuče iz Miloševićevog nasleđa i zaostalosti, nasledili su “neobavešteni lideri”, a sada i političar “koji sve zna najbolje” i politika koja se gubi u spirali sopstvenih laži i jedini cilj vidi u opstanku na vlasti u “potemkinovom selu”.
Ubistvo Zorana Đinđića je jedan od najvećih poraza savremene Srbije. Bio je jedan od retkih koji su pokušali da Srbiju učine normalnom evropskom državom. Građani Srbije su to shvatili odmah posle atentata. A danas je to mnogo jasnije.
Đinđić je pobedio ujedinjujući sve snage protiv režima koji je uništavao Srbiju. Imao je ideju i plan. Bez sujete. Njegov recept sigurno fali danas.
Još uvek nema komentara.