Poslanici o EU i uslovima za članstvo: „Sredstva iz IPARD fondova mogla da pomognu poljoprivrednicima“
U Skupštini Srbije danas se vodi rasprava o amandmanima na predložene zakone, među kojima je i zakon o upravljanju kohezionom politikom.
Narodni poslanik Zeleno-levog fronta (ZLF) Robert Kozma rekao je da je reč o veoma važnom zakonu koji određuje na koji način će Srbija povlačiti sredstva iz fondova Evropske unije kada bude postala članica, dodajući da se to neće dogoditi dok je Srpska napredna stranka na vlasti.
„Da bismo ušli u EU, moramo da budemo funkcionalna demokratija, što mi nismo. Moramo da imamo institucije koje rade za građane, što mi nemamo. Moramo da imamo vladavinu prava i pravnu državu, što nemamo jer je Srpska napredna stranka sve to uništila i svaku našu instituciju pretvorila u šut. Moramo da se obračunamo sa kriminalom i korupcijom, ali to ne može da radi onaj u čijoj srži je da bude koruptivan“, poručio je Kozma.
Govoreći o zakonu, istakao je da se, kada se priprema program za korišćenje sredstava iz kohezionih fondova, to mora raditi uz načelo „sveobuhvatnog partnerstva“.
„To podrazumeva da onaj koji će imati direktne koristi od ovih fondova, mora da bude pitan kako će se dati fond koristiti“, naveo je Kozma.
Istakao je da se SNS ne ponaša tako prema već dostupnim fondovima iz Evropske unije, navodeći da je Srbija u periodu od 2014. do 2020. godine imala mogućnost da iz IPARD fondova iskoristi 175 miliona evra za podršku poljoprivrednicima, ali da je iskoristila svega 45 odsto tog iznosa.
„Ako vam je stvarno stalo do građana i do ovog zakona, morali ste prvo da napravite analizu zašto niste povlačili sredstva koja su mogla da pomognu poljoprivrednicima, kakva je administracija bila i šta su prepreke da novac zapravo dođe do onih kojima je potreban, u ovom slučaju do poljoprivrednika“, rekao je Kozma.
Dodao je da vlast Srpske napredne stranke to nije uradila jer joj to, kako je naveo, nije u interesu.
Prema njegovim rečima, aktuelna vlast želi da Srbija bude večno zaglavljena u evropskim integracijama, taman toliko da može da iskoristi pojedine fondove EU, ali ne i da uspostavi funkcionalnu državu.
Reagujući na navode Kozme, poslanica Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandra Tomić poručila je da je Srbija od 2021. godine povukla 378 miliona evra.
„Upravo zbog toga da bi se pokazalo da postoji mogućnost povlačenja kohezionih fondova, prema pravilima i standardima Evropske unije. To je, naravno, bilo pod patronatom Evropske komisije“, rekla je Tomić.
Istakla je da nije država ta koja povlači sredstva iz IPARD fondova, već građani i poljoprivredni proizvođači koji za te fondove moraju da se kandiduju ispred države i da pokažu da su sposobni da povlače ta sredstva.
„Ovde je pokušaj da se kreira paralelna realnost u kojoj funkcionalna demokratija treba da izgleda tako što mi ovde glasamo prelaznu vladu, da zaobiđemo građane i postavimo neke političke faktore koji se nameću i odlaze u Brisel da bi sebi obezbedili političku budućnost. Naravno da do toga neće doći“, poručila je Tomić.
Glamočić: Treba vremena
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić istakao je da Srbija mora da se prilagođava evropskim pravilima koja su, kako je naveo, neretko veoma komplikovana.
„Ima stvari koje mi možemo da menjamo, ima stvari koje ne možemo. Gde god je moguće gledamo da ljudima olakšamo, da pojednostavimo procedure, ali to sa Briselom ne ide brzo. Treba vremena, moraju da daju saglasnost, imaju svoje pododbore, odbore“, rekao je Glamočić.
Istakao je da je u Srbiji 70 do 80 odsto poljoprivrednih gazdinstava male ili srednje veličine i da oni veoma teško mogu da apsorbuju ta sredstva.
„Moramo imati dobru saradnju i opozicije i pozicije i da naši poljoprivrednici budu sposobni da onog trenutka kada postanemo punpravni član EU i kada budemo imali veća sredstva, da možemo apsorbovati više sredstava“, rekao je Glamočić.
Istakao je da je ovaj put na početku spor, ali da će na kraju dati mnogo bolji rezultat jer će, kako je rekao, mnogo veći broj ljudi moći da pristupi tim sredstvima.
Narodni poslanik Branko Pavlović „Mi – Glas iz naroda“ rekao je da je zakon dobar, ali da se njima zapravo Srbija teorijski priprema da bi „u najboljem slučaju mogla da učestvuje u fondovima koji će biti opredeljeni u budžetu Evropske unije od 2028. do 2034. godine“.
„Dakle, ovo je pripremna faza da država izgradi institucije u tom pravcu“, rekao je Pavlović.
Istakao je da Srbija, po tom osnovu, nikada neće povlačiti novac sve dok Nemačka, Francuska i Italija ne budu povukle priznanje nezavisnosti Kosova i dok ne budu uspostavile odnose sa Rusijom.
Prema njegovim rečima, tek u tom slučaju Srbija može da pristane na punu saradnju sa Evropskom unijom.
„Ulazak u Evropsku uniju zavisi od toga da se odreknemo Kosova i Metohije, da uvedemo sankcije Ruskoj Federaciji, da se saglasimo sa unitarizacijom Bosne i Hercegovine, odnosno da se odreknemo Republike Srpske, da priznamo da je u Srebrenici izvršen genocid. To su osnovni kriterijumi za prijem Srbije u EU“, rekao je Pavlović.
Dodao je da je „izgovarati u Skupštini građanima Srbije da ovi ključni elementi uopšte nisu bitni, u stvari, obmanjivanje građana“.
Još uvek nema komentara.