Šest godina od Vašingtonskog sporazuma: „Ključ“ od Bele kuće i Trampovo penkalo
Kada su pre šest godina u Beloj kući predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tadašnji kosovski premijer Avdulah Hoti potpisali Vašingtonski sporazum, već tada se videlo da je to bio lični šou američkog predsednika Donalda Trampa.
Aleksandar Vučić se u Beograd vratio sa hemijskom olovkom koju je dobio od Trampa i novinarima izjavio: “Ovo je olovka koju ću da čuvam samo za sebe, dobio sam je od Donalda Trampa. Ovom olovkom samo predsednik Tramp potpisuje”.
Dobio je kako je rekao “ i ključeve od Bele kuće” i da mu je američki predsednik rekao: “Ovo ti je da uvek možeš da uđeš u Belu kuću”.
Olovka, naravno, nije bila ekskluzivna. U Beloj kući je tradicija da predsednik deli ceremonijalne olovke kojima se potpisuju dokumenti, to rade svi američki predsednici. Tramp ih je delio mnogima.
Ni “ključ od Bele kuće” nije bio jedinstven, već simbolični poklon – veliki mesingani ključ, koji je Tramp delio raznim gostima. Tada je takav ključ dobio i Avdulah Hoti. Viralna scena u kojoj je protokolarni poklon publici u Srbiji predstavljen kao nešto posebno.
Potpisani Vašingtonski sporazum je ipak bio nešto posebno. Zapravo, potpisana su dva dokumenta, koji nisu formalno bilateralni ugovor između Beograda i Prištine, već političke izjave o namerama uz posredovanje SAD.
Dokument ima 16 tačaka i obuhvata jednogodišnji moratorijum na kampanju Srbije za povlačenje priznanja Kosova, ali i apliciranje Prištine za članstvo u međunarodnim organizacijama. Ostalo je ostalo samo na papiru.
„Autoput mira” Niš- Priština, železničke veze Beograd – Priština, Niš – Priština, direktni avio-saobraćaj… niti su izgrađeni, niti se vidi bilo kakav napredak. Studije izvodljivosti i saradnja sa američkim DFC i EXIM bankom nisu dovele do konkretnih rezultata. I “Otvoreni Balkan” je ostao samo prazna priča, jer se Kosovo nije pridružilo inicijativi, iako je to bilo eksplicitno predviđeno.
Gazivode – Trampovo jezero
Posebna priča je jezero Gazivode, koje dan posle Vašingtonskog sporazima nazvano “Tramovo jezero”, čak je i transparent od 20 metara razvučen sa tim natpisom.
Zajednička studija izvodljivosti i dogovor o zajedničkom korišćenju vode i energije sa Gazivoda nisu realizovani. Prištinska strana je, prema izveštajima, odbacila američku studiju.
Danas se jezero Gazivode pretvorilo u priču o rušenju srpskih kuća i vikendica, što je deo predizborne kampanje na Kosovu.
Nisu sprovedene obaveze o zaštiti verskih objekata, restituciji imovine i izvršenju sudskih odluka koje se tiču Srpske pravoslavne crkve (uključujući pitanje manastira Visoki Dečani).
Od ostalih obaveza iz Vašingtonskog sporazuma nije u potpunosti primenjeno međusobno priznavanje diploma, diverzifikacija energetskih izvora, ubrzanje rada na rešavanju pitanja nestalih i izbeglica…
Direktna posledica Vašingtonskog sporazuma je to što je Izrael priznao nezavisnost Kosova, za uzvrat Srbija je otvorila kancelariju Privredne komore u Izraelu, ali nije premestila ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim.
Promena vlasti u Prištini, dolazak Aljbina Kurtija i Vjose Osmani, koji su sporazum kritikovali, slabiji američki pritisak posle Trampove administracije, paralelni briselski dijalog i odsustvo jasnih mehanizama nadzora i sankcija doprineli su tome da sporazum postane „mrtvo slovo na papiru“.
Još uvek nema komentara.