Preminula Vedrana Rudan: „Otišla na područje bez signala“
Hrvatska spisateljica Vedrana Rudan preminula je u 77. godini života nakon duge i teške borbe sa karcinomom, prenose hrvatski mediji.
Tužnu vest za Dnevnik.hr potvrdili su njeni bliski izvori nakon što je jutros na njenom Fejsbuk profilu objavljeno da je „otišla na područje bez signala“.
Vedrana Rudan rođena je 29. oktobra 1949. godine u Opatiji, a odrasla je u Mošćeničkoj Dragi. Završila je studije hrvatskog i nemačkog jezika na Pedagoškoj akademiji u Rijeci.
Pre nego što je postala poznata široj javnosti, radila je različite poslove. Bila je učiteljica, turistički vodič i prevodilac, a najveći deo profesionalnog života vezala je za novinarstvo i medije. Radila je na radiju i pisala za novine i časopise.
Vremenom je postala prepoznatljiva po otvorenom načinu izražavanja i komentarima o društvu, politici i svakodnevnom životu. Njeni stavovi često su izazivali reakcije i polemike.
Široj književnoj publici predstavila se romanom „Uho, grlo, nož”, objavljenim 2002. godine. Knjiga je privukla veliku pažnju, prevedena je na više jezika, a doživela je i pozorišne adaptacije.
Nakon toga objavila je niz knjiga, među kojima su „Ljubav na poslednji pogled”, „Ja nevernica”, „Crnci u Firenci”, „Dabogda te majka rodila”, „Kosturi okruga Medison”, „U zemlji krvi i idiota”, „Amaruši”, „Zašto psujem” i „Muškarac u grlu”.
U svojim delima često je pisala o položaju žena, braku, porodičnim odnosima, nasilju, ljubavi, starenju i društvenim problemima. Njen stil karakterisali su jednostavan i direktan jezik, ironija i crni humor.
Godinama je vodila i blog „Kako umreti bez stresa”, na kojem je komentarisala aktuelne događaje, sopstveni život i teme koje su je zaokupljale.
O pojedinim teškim iskustvima iz privatnog života govorila je i javno. Iskustva vezana za brak i položaj žene uticala su i na neke teme kojima se bavila u svojim knjigama.
Uprkos tome što je u svojim tekstovima često otvoreno govorila o sopstvenom životu, poslednjih godina naglašavala je kako određene delove porodične privatnosti ipak želi da zadrži za sebe.
U aprilu 2024. godine Vedrani Rudan dijagnostikovan je redak karcinom žučnih kanala jetre. Budući da je bolest otkrivena dok je još bila operativna, u maju iste godine podvrgnuta je operaciji.
O svojoj bolesti govorila je vrlo otvoreno. Pisala je o lečenju, strahu od smrti, troškovima medicinskih postupaka i problemima sa kojima se susreću onkološki pacijenti.
Poslednji period njenog života obeležio je i spor sa HZZO-om oko troškova dijagnostičkog postupka povezanog sa njenim lečenjem. Krajem jula 2026. objavljeno je da je nepravosnažno izgubila taj spor.
Ni nakon dijagnoze nije u potpunosti prestala da piše i javno govori o onome kroz šta prolazi. U jednom od razgovora svoju povezanost sa pisanjem sažela je rečima: „Kad pišem, ja sam živa.”
Vedrana Rudan tokom karijere izgradila je prepoznatljivo mesto na hrvatskoj i regionalnoj književnoj sceni. Njene knjige prevođene su na strane jezike, a prema nekima od njih nastale su i pozorišne predstave.
Bila je autorka koja je tokom decenija javnog delovanja često izazivala podeljene reakcije. Dok su jedni cenili njenu otvorenost i direktnost, drugi su kritikovali njen način izražavanja i pojedine javne stavove.
Iza nje su ostali brojni romani, kolumne i tekstovi, kao i dugogodišnja novinarska i književna karijera po kojoj će ostati zapamćena, piše Dnevnik.hr.
Još uvek nema komentara.