U Srbiji je moguće da čekaš operaciju kuka tri godine. Moguće je da čekaš i pet. Moguće je i da ne dočekaš. Ali, kako su pokazali poslednji događaji, moguće je i nešto mnogo neobičnije, da preko noći nestaneš sa liste, a da operacionu salu nisi ni video.
Prema tabelama RFZO, u roku od deset dana, lista čekanja je kraća za preko 8000 pacijenata.
Doduše, niko nije primetio da su bolnice radile danonoćno, niti da su operacione sale pretvorene u fabrike proteza. Jednostavna računica pokazuje da bi to značilo i do 800 operacija dnevno, samo za kuk i koleno. Teško da je moguće.
Istovremeno, pojedini pacijenti su za medije ispričali da su obrisani sa liste bez ikakvog objašnjenja, iako i dalje trpe jake bolove. Kontaktirali smo neke od njih, potvrđuju priču, ali mole da im ne navodimo imena. Iz straha da ne naljute lekare ili nekog još moćnijeg. Jer, još uvek uvek se nadaju da će stići na nekakav red. A da će kuk dotle izdržati.
Naglo „ozdravljenje“ velikog broja „čekača“ se dogodilo nakon javne kritike predsednika države upućene vladi i ministru zdravlja zbog dugih lista čekanja i naloga da se problem ubrza. Ubrzanje je, očigledno, shvaćeno vrlo kreativno, ako ne možeš da operišeš pacijente, možeš da smanjiš broj na listi.
Prema podacima iz zdravstvenog sistema, sa spiskova su sklonjeni svi oni koji čekaju duže od 18 meseci, kako bi lista izgledala kraće.
Drugim rečima, pacijent koji čeka godinu dana ostaje na listi, dok sa nje nestaje nevoljnik koji je tu tri godine. Ne nestaje iz bolnice, ni iz čekaonice. Samo iz statistike.
Koliko košta da ne čekaš
U državnom sistemu, pacijenti na operaciju kuka ili kolena čeka godinama. U privatnom sektoru, čekanja nema. Postoji samo račun.
U privatnim klinikama ugradnja veštačkog kuka košta oko 7.000 do 11.000 evra, operacija kolena od 7.000 do 7.500 evra, mada pojedine klinike nude zahvate i od oko 6.000–7.000 evra. To znači da operacija košta približno od 800.000 do 1.200.000 dinara, u zavisnosti od vrste proteze i klinike.
A kolika je penzija
Prosečna penzija u Srbiji kreće se oko 45.000 do 50.000 dinara mesečno (oko 380–430 evra), prema poslednjim podacima PIO fonda i ekonomskih izveštaja za 2025.
Dakle, prosečan penzioner morao bi da izdvoji 20 do 25 celih penzija, odnosno skoro dve godine života bez ijednog dinara troška i to samo da bi platio operaciju u privatnoj klinici.
A većina tih ljudi jedva plaća struju i lekove.
Zdravstveni sistem u kome pacijenti nestaju sa liste bez operacije nije sistem koji rešava problem.
To je sistem koji rešava brojke. Jer u tabeli nema bolova. Nema štaka. Nema injekcija. Nema čak ni fiziološkog rastvora. U tabeli postoje samo kolone i procenti. Ako se kolona smanji, znači da je zdravstvo bolje. Ako pacijent nestane sa liste, znači da je problem rešen.
U normalnim zemljama, liste čekanja se smanjuju novim lekarima, novim operacionim salama, opremom i boljom organizacijom. Pacijent koji čeka tri godine ne dobija operaciju. Dobija nevidljivost. Operacija na državnoj listi, datum nepoznat. Operacija u statistici, besplatna i bezbolna, samo izbrišeš pacijenta.Tako da ako država ne može da skrati bol, uvek može da skrati listu.
Još uvek nema komentara.