U velikom teatru sila, gde bombe pišu istoriju, Donald Tramp je pripremio još jedan „deal“ sa Iranom. Posle tri meseca krvavog ludila, bombi, hiljada mrtvih i uništenih snova, pripremljen je „veliki istorijski dogovor“ sa Iranom. Udarili su po Natanzu, Fordovu, Isfahanu, likvidirali starijeg Hameneija i ranili mlađeg, a sad ne mogu da otvore Ormuski moreuz bez pomoći Pakistana. Iran malo usporava sa uranijumom. Sankcije se delimično skidaju. I to je to? To je ta „pobeda“?
Da bi „pobeda“ bila ubedljivija Tramp je i dalje u ratničkom maniru. Prošle noći su ponovo američki avioni bombardovali Iran. Saopšteno je da su u samoodbrani gađali iranske raketne lansirne sisteme i brodove. Iranski državni mediji saopštili su da su u napadu poginula četiri građanina.
Bilans je nemilosrdan. Stručnjaci, od Vašingtona do Beča, se slažu da je nuklearni program usporen, ali nije uništen. Teheran poseduje znanje, otpornost i dugo pamćenje. Kao što se često dešava u imperijalnim avanturama, sirova sila donela je taktičku prednost. Strateški je pretrpela poraz, jer je posejala seme budućih sukoba.
Tramp je uradio ono što ume i uzeo je šta je mogao. Vratio je Ameriku za pregovarački sto sa pozicije jačeg, izbegao novi Vijetnam i dobio dovoljno problematičnih argumenata da se hvali pred svojim biračima. Pragmatični šoumen, ali nije ideolog. Nije srušio ajatolaha, nije promenio režim, ali je uspeo da proda priču da je „pobedio“. A, možda su Iranci baš to i hteli. Da protivnik misli da je pobedio.
Izrael je, preko Netanjahua, gurao Trampa u ovaj rat svom snagom.Netanjahu je više čuvao sebe , nego Izrael. Dobio je ono što je hteo. Iran je osakaćen, nuklearni program usporen, „osovina otpora“ u haosu. Ali strateški, ni Izrael nije dobio ništa. Samo je potrošio još jedan kredit u Vašingtonu, pokrenuo finansijsku i medijsku mašineriju i pokazao svetu koliko je moćan. Od Epstina do Pentagona. Iran nije slomljen. Samo je postao još ljući, još opasniji. I sve gori protivnik za Izrael.
Za Iran je ovo klasična Pirova pobeda. Režim je preživeo, može da viče „odoleli smo Imperiji“, ali ostaje bez vođe, bez fabrika i sa ekonomijom u ruševinama. Preživeli su. I to je sve.
Ko je gurnuo Trampa u vatru? Naravno, Izrael i zalivski šeici, prestravljeni od šiitske bombe. Hteli su da Iran nestane. Dobili su samo taktičko primirje i ranjenu zver koja će se spremati za sledeći obračun.
Teheran nije pao. Još je tu, ranjen, ljut i spreman za nove đavolije preko Hezbolaha i Hutija.
Kao i svuda i na Bliskom istoku mir je bolji od rata. Manje mrtvačkih sanduka, više trgovine, stabilnija energija. Ali ovaj „mir“ je lažan. Jer se nikad ništa nije rešavalo dogovorima. Ovde se samo odlaže sledeće krvoproliće. Velike sile igraju, mali narodi plaćaju. Istorija ovog regiona nas uči da se ciklusi nasilja prekidaju samo hrabrim vizijama, a ne pukim proračunima moći.
Još uvek nema komentara.