Dekan Roglić: Uspeh na Šangajskoj listi, s obzirom na uslove u kojima se Univerzitet bori
Dekan Hemijskog fakulteta, profesor Goran Roglić izjavio je da je Univerzitet u Beogradu ostvario uspeh plasmanom na Šangajsku listu, s obzirom na uslove u kojima se bori, i naglasio da se naukom bez ulaganja ne može baviti.
Roglić je agenciji Beta kazao da je prema broju objavljenih radova i njihovom kvalitetu, Univerzitet u Beogradu ostao na nivou prethodne godine.
„Drugi univerziteti beleže rast broja radova od dva do tri procenta, zahvaljujući povećanim ulaganjima u nauku. Nažalost, ove godine nemamo istraživača među najcitiranijima, što je dodatno doprinelo padu na listi“, rekao je profesor.
On je naveo razloge zbog kojih Univerzitet u Beogradu vodi „tešku borbu“ s drugim univerzitetima i zbog kojih treba biti zadovoljan postignutim.
„Naukom se bez ulaganja ne može baviti. Srbija iz budžeta izdvaja 0,41 odsto BDP-a za nauku (362 miliona evra), naspram 0,7 odsto u Hrvatskoj (650 miliona evra) i 0,92 odsto u Sloveniji (648 miliona evra), što govori da je Srbija znatno ispod zemalja okruženja i proseka Evropske unije“, objasnio je dekan Roglić.
Dodao je da nisu ostvareni ni ciljevi koje je država sama utvrdila, „jedan odsto BDP-a iz budžeta do 2015, a potom 1,5 odsto ukupnih ulaganja, od čega 0,6 odsto budžetskih, do 2020. godine“.
„Poređenja radi, Norveška za nauku izdvaja 3,83 milijarde, Švajcarska 8,78 milijardi, a Kina oko 147 milijardi evra javnih sredstava godišnje. Izdvajanja za materijalne troškove u Srbiji su na nivou su iz 2019. godine. Istraživač za naučni rad dobija oko 50 evra mesečno za nabavku materijala, što je u prirodnim naukama apsolutno nedovoljno za ozbiljan rad. Nedovoljna su i ulaganja u naučno-istraživačku infrastrukturu i opremu“, rekao je.
Prema njegovim rečima, struktura privrede u Srbiji nije razvojna, „dominiraju preduzeća koja donose sopstvenu tehnologiju, bez interesovanja za razvoj i istraživanja u Srbiji“.
Naveo je da nedostaje projektno finansiranje koje postoji u zemljama s kojima se Beogradski univerzitet takmiči.
„Fond za nauku, nakon dolaska nove v.d. direktorke Darije Kisić, deset meseci ne može da objavi rezultate poziva Ideje (poziv za projektno finansiranje nauke) na kojem je konkurisalo oko 7.000 istraživača, raspisanog februara 2025“, izjavio je.
Naglasio je da ne postoji ni stimulacija za istraživače koji postižu bolje rezultate.
„Vanredni profesor Hemijskog fakulteta s 5.000 citata i 270 radova u bazi Scopus tretira se isto kao profesor Pravnog fakulteta i predsednik Ustavnog suda Vladan Petrov, koji u ovoj bazi nema nijedan rad, a u Web of Science ima dva rada sa ukupno sedam citata“, istakao je Roglić.
Nema mladih istraživača
On navodi da nemotivisanost mladih potvrđuje činjenica da je ove godine ostalo mesta na konkursu za mlade istraživače, iako je uslov prosečna ocena iznad devet.
„Zarada tako zaposlenog istraživača iznosi 113.000 dinara, dok je prosečna neto zarada u Srbiji za maj bila 118.398 dinara. Mlade od nauke odvraćaju i loši uslovi za rad: nedovoljna sredstva za istraživanja, ograničen pristup savremenoj opremi i projektima i neizvesne mogućnosti napredovanja“, kazao je.
Profesor Roglić je ocenio da pozicija na Šangajskoj listi ne zavisi samo od ulaganja već i od stabilnosti i autonomije univerziteta.
„Institucionalna i finansijska neizvesnost, javni pritisci i osporavanje akademske zajednice preusmeravaju vreme i energiju s nastave, istraživanja i međunarodne saradnje na očuvanje osnovnog funkcionisanja Univerziteta. Posledice takvog okruženja neminovno se odražavaju na naučnu produktivnost i međunarodni ugled“, naveo je.
Uprkos svemu, istakao je, Univerzitet u Beogradu ostao je na Šangajskoj listi i zadržao poziciju najbolje rangiranog univerziteta u regionu i nalazi se među prvih tri odsto univerziteta u svetu.
„To je uspeh njegovih istraživača i potvrda snage akademske zajednice, a građani mogu sami da procene da li je i u kojoj meri odnos vlasti prema Univerzitetu doprineo njegovom padu na listi“, zaključio je profesor Roglić.
Univerzitet u Beogradu pao je na Šangajskoj listi i više se ne nalazi u grupi 500 najboljih svetskih visokoškolskih ustanova, i sada je u grupi univerziteta od 501. do 600. mesta.
Ove godine pad beleži i Univerzitet u Ljubljani koji je sada u grupi od 601. do 700. mesta dok je lane bio od 501. do 600.
Sveučilište u Zagrebu zadržalo je prošlogodišnji plasaman u grupi od 601. do 700. mesta.
Još uvek nema komentara.