Po uput, na analize, kod specijaliste, pa nazad: Koliko radnih sati odnese jedan pregled

Da ovo nije samo utisak ljudi iz čekaonica, pokazala je još 2022. godine analiza NALED-a. Građani Srbije tada su zbog jednog zdravstvenog problema u proseku tri do četiri puta odlazili kod izabranog lekara kako bi dobili potrebne upute, dijagnozu i terapiju.

„Procene su da bi izabrani lekari imali do sedam poseta manje dnevno, dok bi ušteda po pacijentu bila tri sata“, rekla je tada Una Ljubičić, predsednica Saveza za zdravstvo u NALED-u.

NALED je predlagao da specijalisti dobiju mogućnost da pacijenta elektronski upute na dalje preglede, bez vraćanja u dom zdravlja po svaki novi papir. Važeći propisi omogućavaju interne upute unutar iste ustanove, ali se put pacijenta i dalje završava tamo gde je počeo, kod izabranog lekara.

Primljeni istog dana, a pregled ipak odlažu

Na prvi pogled, podaci iz domova zdravlja ne deluju loše. U Mačvanskom okrugu je 2025. godine 57 odsto pacijenata opšte medicine primljeno istog dana, a 39 odsto u narednih pet dana.

U istom istraživanju, međutim, svaki četvrti pacijent rekao je da je pregled već odlagao ili od njega odustajao zato što nije imao vremena. Oko 40 odsto anketiranih koristilo je i privatnu zdravstvenu zaštitu.

Slično je u Novom Pazaru i Tutinu. Gotovo 72 odsto pacijenata primljeno je istog dana, ali je 40,2 odsto odlagalo odlazak kod lekara zbog nedostatka vremena. Više od trećine koristilo je i privatne ordinacije.

Pacijent može da bude primljen istog dana, a da mu lečenje ipak oduzme nedelje. Pregled kod lekara opšte prakse samo je prvi termin koji mora da uklopi u ostatak života.

Do anketa nisu stigli oni koji nisu stigli ni do ordinacije – zaposleni koji nije dobio dozvolu da izađe sa posla, roditelj koji nije imao kome da ostavi dete ili pacijent koji je odustao pre nego što je seo u čekaonicu.

Do izabranog lekara 15 dana, do specijaliste 30

Prema pravilniku o ostvarivanju prava iz zdravstvenog osiguranja, pregled kod izabranog lekara koji nije hitan mora da bude obezbeđen najkasnije u roku od 15 dana. Za specijalističke i dijagnostičke preglede koji nemaju zvanične liste čekanja rok je 30 dana.

To ne znači da će jedan zdravstveni problem biti završen za mesec dana. Svaki pregled ima svoj datum, a između njih dolaze laboratorija, snimanja, čekanje nalaza i ponovni odlazak kod lekara.

U internističkim ambulantama Pomoravskog okruga 38,4 odsto anketiranih pacijenata primljeno je istog dana bez zakazivanja. Još 46 odsto stiglo je na pregled za manje od 15 dana, dok je svaki deseti čekao između 15 i 30 dana. Duže od mesec dana čekalo je 3,3 odsto pacijenata.

Ako se kod izabranog lekara čeka nekoliko dana, zatim posebno odlazi na analize, pa još dve nedelje do interniste, pacijent je već u trećoj nedelji obrade. Posle specijaliste ponovo se vraća lekaru koji ga je uputio.

Pravilnik propisuje da izabrani lekar uz uput dostavlja potrebne rezultate analiza. Jedan uput trebalo bi da pokrije dodatnu dijagnostiku i kontrole u istoj ustanovi tokom šest meseci. Pacijent je ipak dužan da izveštaj specijaliste dostavi svom lekaru na uvid i da mu se javi u roku od tri dana posle pregleda.

Za redovnu kontrolu nema zagarantovanih slobodnih sati

Zakon o radu ne daje zaposlenom automatsko pravo na plaćeno odsustvo zbog redovnog pregleda ili kontrole. Poslodavac takvo pravo može da predvidi pravilnikom, kolektivnim ugovorom ili ugovorom o radu, ali ono nije garantovano svim zaposlenima.

Bolovanje se otvara kada je čovek privremeno nesposoban za rad. Hronični pacijent koji redovno uzima terapiju često je potpuno sposoban da radi, ali ipak mora na laboratorijske i specijalističke kontrole tokom radnog vremena.

Zato svaki termin posebno dogovara sa poslodavcem. Negde je dovoljno pomeriti početak smene, negde se sati nadoknađuju, a negde zaposleni uzima godišnji odmor. Ako mora kod dva specijaliste, ceo dogovor ponavlja.

Upravo se zato u istraživanjima iz Mačve, Novog Pazara i Tutina nedostatak vremena češće navodi kao razlog za odlaganje pregleda od samog čekanja. Termin možda postoji, ali pacijent nema kada da ga iskoristi.

Posle 30 dana možete privatno, ali prvo morate da platite

Pacijent kojem zdravstvena ustanova ne može da pruži određeni pregled u roku od 30 dana može da ga obavi drugde i traži povraćaj novca.

RFZO navodi da pacijent najpre mora da dobije potvrdu da ustanova ne može da mu pruži uslugu u propisanom roku ili da mu na uputu bude upisan i overen datum zakazivanja. Zatim pregled plaća sopstvenim novcem i filijali RFZO predaje zahtev, medicinsku dokumentaciju i originalne račune.

To pravilo ne važi za usluge koje imaju zvanične liste čekanja, među kojima su magnetna rezonanca, skener, koronarografija i pojedine operacije. Izuzete su i redovne specijalističke kontrole koje je lekar zakazao za određeni mesec.

Za pacijenta koji nema novac da pregled plati unapred, refundacija ne rešava čekanje. Ostaje mu termin koji je dobio u državnoj ustanovi i još jedan izlazak sa posla kada taj datum konačno dođe.

Prosečan građanin ode kod lekara 4,5 puta godišnje

Prema poslednjem Batutovom zdravstveno-statističkom godišnjaku, u ordinacijama opšte medicine tokom 2024. godine zabeleženo je više od 24 miliona poseta. Prosečan odrasli stanovnik odlazio je kod lekara opšte medicine 4,5 puta godišnje.

Uz to je obavljeno više od tri miliona specijalističkih poseta na primarnom nivou i više od 12,5 miliona u bolnicama i drugim ustanovama višeg nivoa. To su posete, a ne različiti pacijenti, pa se iza jednog zdravstvenog problema često nalazi više evidentiranih dolazaka.

Neke od njih nije moguće izbeći. Hronične bolesti zahtevaju redovno praćenje, analize i prilagođavanje terapije. Za zaposlenog pacijenta svaki od tih dolazaka znači novi dogovor sa poslodavcem, promenu smene ili dan godišnjeg odmora.

Kada je karton u drugom gradu

Jedna pacijentkinja sa dijabetesom zaposlena je u Beogradu, ali zdravstveni karton i izabranog lekara ima u drugom gradu. Svaka redovna kontrola zato podrazumeva više putovanja i izlazaka sa posla.

Tokom godine mogu da joj budu potrebni endokrinolog, oftalmolog, nefrolog ili drugi specijalisti. Ako termine ne može da spoji, više dana putuje na relaciji između Beograda i grada u kojem se leči.

„Za jednu kontrolu prvo moram kod lekara opšte prakse po uput, zatim na analize, pa kod endokrinologa i na kraju ponovo kod izabranog lekara sa izveštajem. Pošto radim u Beogradu, a karton mi je u drugom gradu, svaki odlazak znači da ranije izlazim sa posla i putujem. Ako ne mogu sve da završim istog dana, nekad mi ostaje jedino da otvorim bolovanje. Ne zato što nisam sposobna da radim, nego zato što drugačije ne mogu da stignem na kontrole“, opisuje ona.