Komemorativni skupovi u Duboni i Malom Orašju: Pušteni beli baloni, na pomen došli i roditelji iz „Ribnikara“
Prošle su tri godine od jedne od najvećih tragedija u modernoj istoriji Srbije. U selima Dubona i Malo Orašje danas su održani parastosi i komemorativni skupovi povodom treće godišnjice masovnog ubistva u kojem je ugašeno devet mladih života, dok je 12 osoba ranjeno.
Porodice stradalih, prijatelji i građani okupili su se na mestima stradanja kako bi paljenjem sveća i polaganjem venaca odali počast nevinim žrtvama.
Skupovima su prisustvovali i roditelji dece ubijene u beogradskoj školi „Vladislav Ribnikar“, pružajući podršku onima koji dele istu neprolaznu bol.
Sećanje koje ne bledi
U Malom Orašju, kod spomenika podignutog na mestu stradanja, porodice su se okupile u tišini. Nakon parastosa, u nebo su pušteni beli baloni kao simbol nevinih duša koje su nas prerano napustile: Nikola Milić (14), Aleksandar Milovanović (17), Marko Mitrović (18), Lazar Milovanović (19), Nemanja Stevanović (21), Petar Mitrović (25).
U Duboni, ispred osnovne škole, đaci su izašli da odaju poštu svojim komšijama i prijateljima. Venci su položeni na spomen-obeležje posvećeno stradalima: Milanu Paniću (22), Kristini Panić (19) i Daliboru Todoroviću (24).
Porodice bez utehe: „Bačena je senka na naše žrtve“
Tri godine kasnije, meštani ova dva sela kažu da vreme ne leči rane, već samo produbljuje svest o onome što je izgubljeno. Dejan Mladenović, rođak Dalibora Todorovića, koji je izgubio troje srodnika, ističe da je najveći poraz to što se sistemski ništa nije promenilo.
„Mi danas obeležavamo godišnjicu stradanja, a trebalo je da im slavimo rođendane. Ono što je moralo da se promeni za ove tri godine – Krivični zakonik i klauzula o mlađim punoletnicima – ostalo je isto. To baca so na živu ranu“, rekao je Mladenović.
Stojan Panić, deda ubijenih Milana i Kristine, opisuje svakodnevnu borbu sa prazninom: „Budimo se tužni, radimo na silu da ubijemo vreme. Od onog dana kada su pobijeni, nema dana da nismo na groblju. Tuga nam je zatvorila kuću“.
Pravni epilog: Maksimalne kazne, ali bez promene zakona
Podsećamo, masovno ubistvo dogodilo se u noći između 4. i 5. maja 2023. godine, samo dan nakon masakra u „Ribnikaru“.
U decembru 2024. godine, Specijalni sud u Beogradu osudio je Uroša Blažića na 20 godina zatvora, što je maksimalna moguća kazna za mlađeg punoletnika (osobu koja u trenutku izvršenja dela nije napunila 21 godinu). Na istu kaznu od 20 godina zatvora osuđen je i njegov otac, Radiša Blažić, zbog neovlašćenog držanja oružja i ugrožavanja javne bezbednosti.
Iako su izrečene maksimalne zakonske kazne, porodice žrtava i dalje apeluju na promenu zakonske regulative kako se status „mlađeg punoletnika“ ne bi koristio kao štit za počinioce najtežih zločina.
Još uvek nema komentara.