„Ovo više nije kulturni događaj“: Veliki izdavači odustaju od Sajma knjiga
Deset velikih izdavača već je odlučilo da ove jeseni ne učestvuje na Beogradskom sajmu knjiga, dok se deo drugih povukao još prošle godine. Gojko Božović, direktor i glavni urednik Arhipelaga, za Naš portal kaže da se Grad Beograd i Beogradski sajam mesecima ponašaju kao da krize nema, dok književnik Miloš Janković ocenjuje da je Sajam knjiga samo poslednji u nizu velikih kulturnih događaja koji se urušavaju.
Na zvaničnoj stranici Sajma knjiga pripreme teku svojim tokom. 69. Međunarodni beogradski sajam knjiga trebalo bi da bude održan od 23. do 31. oktobra, Odbor je počeo da radi, Tunis je zemlja počasni gost, a organizatori manifestaciju i dalje predstavljaju kao jedno od ključnih mesta susreta izdavača, autora, knjižara, bibliotekara i publike iz Srbije i regiona.
Istovremeno, Upravni odbor Udruženja izdavača i knjižara Srbije (UIKS), koje okuplja oko 140 izdavača, preporučio je članovima da razmotre odustajanje od ovogodišnjeg Sajma. Deset kuća odluku je već donelo: Laguna, Delfi, Kreativni centar, Čarobna knjiga, Partenon, Pčelica, Dereta, Finesa, IPC Media i Kontrast. Ostali članovi trebalo bi da se izjasne do 20. avgusta, kada ističe rok za prijavu izlagača.
Njihovo nezadovoljstvo nije počelo ovog avgusta. Prošlogodišnji spor oko termina i uslova nastupa završio se odustajanjem dela izdavača, ostavkama u tadašnjem Odboru i znatno manjom posećenošću. Ove godine izdavači više nemaju ni predstavnike u Odboru Sajma knjiga.
Gojko Božović, koji je prošle godine sa Arhipelagom ostao van Sajma, smatra da je između dva izdanja postojalo dovoljno vremena da se odnos između izdavača i organizatora popravi.
„Od prošlog Sajma knjiga do sada i Grad Beograd, kao pokrovitelj Sajma knjiga, i Beogradski sajam, kao izvršni organizator, ponašali su se kao da je sve u redu i kao da ne postoji nikakva kriza oko Sajma knjiga. Ništa, međutim, nije bilo u redu. Prošlogodišnja kriza mogla je da bude prevaziđena samo nekim značajnim gestom organizatora upućenim kulturnoj javnosti, ne toliko samim izdavačima. Taj gest je izostao“, kaže Božović za Naš portal.
Umesto pokušaja da se odnosi poprave, kaže on, Grad Beograd je iz Odbora isključio predstavnike izdavača.
Izdavači više nisu u Odboru Sajma
Novi Odbor formiran je u martu. Predsedava mu vršilac dužnosti generalnog direktora Beogradskog sajma Nikola Banković, dok su članovi Miodrag Ivanović, Nenad Milenković, Maja Radonić i Jelena Gajić. U prethodnom sazivu sedeli su i izdavači, među njima Vladislav Bajac i Žarko Čigoja, dok ih u sadašnjem nema.
Gradska sekretarka za kulturu Jelena Medaković tada je rekla da ne postoji zakonska obaveza da izdavači imaju svoje predstavnike i da je broj članova Odbora smanjen kako bi telo bilo funkcionalnije. Prema njenom objašnjenju, izdavači mogu da učestvuju kroz komunikaciju i inicijative.
UIKS je tražio drugačiju vrstu učešća. Nakon formiranja Odbora Udruženje je poslalo zahtev da izdavači budu uključeni u njegov rad, a potom je početkom maja dobilo poziv da prisustvuje sastanku, ali ne i da učestvuje kao punopravni član. Izdavači su takvu ponudu odbili i ponovili zahtev za članstvo. Prema njihovim navodima, posle toga kontakata sa organizatorima više nije bilo.
Božović smatra da je upravo tu najveći problem postojećeg modela: od izdavača se očekuje da snose najveći deo troškova i rizika, dok njihov uticaj na sadržaj i organizaciju Sajma postaje sve manji.
„Beogradski sajam knjiga je potreban ovoj kulturi. Potreban je i izdavačima. Ali izdavači ne mogu da imaju sve obaveze i sav rizik, a nikakva prava. Potreban je novi organizacioni model, novi programski sadržaj i drugačija pozicija izdavača na Beogradskom sajmu knjiga“, kaže Božović.
On navodi da su izdavači godinama pristajali na nepovoljan odnos zato što nisu želeli da izgube manifestaciju koja je decenijama bila najvažnije mesto susreta knjige i publike.
„Izdavači su godinama prihvatali nesrazmerni rizik Sajma knjiga na sebe, jer su želeli da sačuvaju jednu manifestaciju. Ali to više ne mogu da čine, dok su iz godine u godinu gubili svaki uticaj na programski sadržaj Sajma knjiga koji je sve više bio prodajna akcija, a sve manje kulturni događaj“, navodi Božović.
Prema njegovom mišljenju, problem je i način finansiranja manifestacije. Sajam se velikim delom oslanja na zakup koji plaćaju izdavači i ulaznice koje kupuje publika, dok se istovremeno predstavlja kao kulturni događaj od nacionalnog značaja.
„Ako je Sajam knjiga kulturna manifestacija, onda neka bude tretiran kao druge kulturne manifestacije tog značaja“, kaže on.
Od 1. novembra do praznih mesta u Odboru
Sukob je ozbiljno eskalirao uoči 68. Sajma knjiga 2025. Manifestacija je bila zakazana od 25. oktobra do 2. novembra, pa je jedan od tradicionalno najposećenijih dana padao 1. novembra, na godišnjicu pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, u kojem je poginulo 16 ljudi.
Deo izdavača tražio je da se termin pomeri kako se Sajam ne bi preklapao sa obeležavanjem godišnjice, a otvoreno je i pitanje troškova nastupa. Traženo je smanjenje cene zakupa za 30 odsto. Zahtevi nisu prihvaćeni. Predstavnici Beogradskog sajma odgovarali su da termin nije moguće promeniti zbog kalendara drugih manifestacija i da Sajam, koji nije budžetska institucija, mora da pokriva svoje troškove.
Osnivač Geopoetike Vladislav Bajac, tada član Odbora Sajma knjiga, podneo je neopozivu ostavku.
„Ne udostojiti finansijere ove profesionalne manifestacije ni minimumom poštovanja u dogovaranju i odlučivanju šteti pre svega čitaocima i potom sveukupnoj kulturi Srbije“, rekao je tada, govoreći o odnosu prema zahtevima izdavača.
Geopoetika prošle godine nije učestvovala prvi put od 1994. godine, a van Sajma ostali su i Arhipelag, Clio i druge kuće. Organizatori su tada ukazivali da broj onih koji su odustali predstavlja mali deo ukupnog broja izlagača i Sajam je održan sa više od 400 direktnih izlagača.
Božović, međutim, kaže da su se izdavači koji su odlučili da ipak dođu suočili sa problemom koji je bilo teško ignorisati: publike je bilo znatno manje.
Skoro 70.000 posetilaca manje za godinu dana
Prema podacima koje navodi UIKS, Sajam knjiga je 2024. imao 203.350 posetilaca, a 2025. godine 134.750. Razlika je 68.600 posetilaca, odnosno oko 34 odsto.
Božović taj pad povezuje sa finansijskim položajem izdavaštva. Prema njegovim rečima, industrija se poslednje dve godine suočava sa najvećom krizom od 2000. godine, dok posećenost Sajma opada već duže, posebno od pandemije.
„Učešće na Sajmu knjiga je skupo i neizvesno, prihodi su godinama samo pokrivali troškove učešća, to više nije moguće. Izdavači su godinama prihvatali nesrazmerni rizik Sajma knjiga na sebe, jer su želeli da sačuvaju jednu manifestaciju“, kaže Božović.
Zakup je samo jedna stavka. Izdavačke kuće plaćaju izradu i opremanje štandova, transport knjiga, zaposlene koji više od nedelju dana rade u halama, tehniku, promocije i gostovanja autora. Kada kroz Sajam prođe skoro 70.000 ljudi manje nego godinu ranije, ta razlika se veoma brzo vidi i u prodaji.
Božović smatra da postojeći organizacioni model godinama prebacuje nesrazmeran deo ekonomskog rizika na izdavače: organizator prihoduje od zakupa prostora i ulaznica, dok kuće koje pune hale knjigama i programima snose troškove nastupa i zavise od prodaje.
„Sajma knjiga nema bez posetilaca i izdavača“, kaže on.
Miloš Janković: Posle FEST-a, BITEF-a, BEMUS-a i BELEF-a, na red je došao Sajam knjiga
Književnik Miloš Janković događaje oko Sajma vidi kao deo šireg problema kulturne politike u Beogradu i Srbiji. Za Naš portal kaže da aktuelnu krizu ne posmatra odvojeno od problema kroz koje poslednjih godina prolaze druge velike kulturne manifestacije.
„Sve što se događa ovih dana u vezi sa beogradskim Sajmom knjiga samo je logičan nastavak ‘kulturne politike’ koja je odavno izgubila sve ono što bi jedna javna politika trebalo da ima. Umesto toga, svedočimo totalnoj bezidejnosti, amaterizmu i javašluku, odsustvu ikakve koncepcije, plana i programa, nesvrsishodnosti i, po mnogo čemu vrlo upitnom, trošenju ionako skromnih sredstava iz budžeta kojim raspolažu nadležni za kulturu, a koja se mahom i dodeljuju podobnima i politički bliskima“, kaže Janković.
On probleme Sajma povezuje sa stanjem drugih velikih beogradskih kulturnih manifestacija.
„Posle urušavanja FEST-a, BITEF-a, BEMUS-a, BELEF-a, svega zapravo u svim segmentima kulture – na red je došao i Sajam knjiga“, kaže Janković.
Janković smatra da iza takvog odnosa postoji i politički kriterijum. Prema njegovoj oceni, vlast na različitim nivoima vodi „osvetnički rat“ protiv ljudi koji javno kritikuju stanje u kulturi, a „lojalnost režimu je danas jedini validan kriterijum za vrednovanje svega, pa je tako i u kulturi“.
Odluku izdavača da ne učestvuju zato podržava.
„Mislim da su izdavači doneli ispravnu odluku, odbijajući da svojim učešćem na Sajmu daju legitimitet aktuelnom kulturnom trendu – onom što bi se dalo okarakterisati kao antikultura“, kaže Janković za Naš portal.
Ako ne odu na Sajam, izdavači ne prestaju da traže čitaoce
Božović pravi jasnu razliku između odustajanja od Sajma i odustajanja od susreta sa publikom. Izdavači koji su odlučili da ne učestvuju, kaže, nastavljaju da objavljuju i promovišu knjige, organizuju književne programe i traže druge načine da dođu do čitalaca.
Kao primer navodi Nacionalni humanitarni sajam knjiga, koji je u aprilu ove godine, u organizaciji srednjoškolaca Srbije, održan u 16 gradova.
„To je način da se obratimo jednoj novoj generaciji i da učestvujemo u stvaranju novih čitalaca“, kaže Božović.
Na taj način izdavači pokušavaju da pokažu da njihova odluka nije odustajanje od publike, već od uslova pod kojima se od njih očekuje da učestvuju na Beogradskom sajmu knjiga.
Surčin kao sledeći veliki spor
Buduće preseljenje Beogradskog sajma u Surčin, u novi kompleks povezan sa EXPO 2027, već je jedno od pitanja zbog kojih UIKS traži mesto u Odboru. Udruženje ocenjuje da će promena lokacije biti „izuzetno veliki i opasan izazov“ za dalju sudbinu Sajma knjiga.
Sadašnja lokacija je decenijama deo identiteta manifestacije, ali je važna i praktično: veliki broj posetilaca dolazi gradskim prevozom, organizovanim školskim posetama ili iz drugih gradova. Preseljenje zato otvara pitanja dostupnosti, troškova i posećenosti koja izdavači žele da razmatraju pre nego što nova adresa bude određena.
Janković je prema mogućnosti preseljenja izrazito kritičan.
„Eventualno preseljenje Sajma knjiga u Surčin, čak i tako ‘krnjeg’, bez najvažnijih izdavača i njihovih autora, poslednji je čin uništenja svetski poznate i važne manifestacije, koja traje skoro punih sedam decenija“, kaže on.
Božović smatra da je do ovogodišnjeg Sajma ostalo premalo vremena za ozbiljnije promene. Veliki broj izdavača već je najavio da neće učestvovati, a ukoliko ostanu pri toj odluci, posledice neće biti vidljive samo u broju štandova.
„Ako ostanu pri tim najavama, najznačajniji izdavači, najznačajniji pisci i najznačajnije knjige objavljene na srpskom jeziku neće biti deo tog događaja, čak i ako se on u nekom obliku održi“, kaže Božović.
On i ovaj spor povezuje sa širim odnosom vlasti prema kulturi, navodeći marginalizovanje drugih kulturnih programa i odluke Ministarstva kulture za koje tvrdi da počivaju na „crnim listama u kulturi i partijskoj cenzuri“.
Do 20. avgusta biće jasnije koliko će štandova ostati bez svojih starih izlagača
Organizator i dalje priprema 69. Sajam knjiga za period od 23. do 31. oktobra, a konačna slika neće biti poznata dok 20. avgusta ne istekne rok za prijavu. Deo članova UIKS-a još nije saopštio odluku.
Prošle godine situacija je bila drugačija: neke velike kuće nisu došle, dok su druge ipak učestvovale. Laguna je, na primer, bila na Sajmu, ali je 1. novembra zatvorila štandove. Ove godine Laguna i Delfi, Kreativni centar, Čarobna knjiga, Dereta, Pčelica i druge kuće već su odlučile da u hale ne uđu.
Uz njih je i grupa izdavača koja je od Sajma odustala ranije. Zbog toga broj prijavljenih izlagača neće sam po sebi pokazati koliko se manifestacija promenila. Velike kuće iza sebe imaju veliki broj novih naslova, autora, promocija i čitalaca koji godinama ciljano dolaze na njihove štandove.
Božović ne smatra da Sajam treba da nestane. Naprotiv, kaže da je potreban i izdavačima i kulturi, ali pod drugačijim uslovima.
„Beogradski sajam knjiga je potreban ovoj kulturi. Potreban je i izdavačima. Ali izdavači ne mogu da imaju sve obaveze i sav rizik, a nikakva prava“, naglaša on.
Ako se do oktobra ništa ne promeni, hale će biti otvorene, ali će među njima nedostajati niz kuća koje su decenijama bile među najprepoznatljivijim izlagačima. Mnogo važnije od konačnog broja prijavljenih biće pitanje da li organizatori uopšte imaju odgovor na ono što im izdavači sada traže: drugačiji model Sajma, pravo da učestvuju u odlučivanju i uslove zbog kojih bi poželeli da se vrate.
Šta to beše sindikat?
10. avg 2026.
Još uvek nema komentara.