Selidba Beogradskog sajma u Surčin: Ristanović iz RERI upozorava šta se događa sa 16 hektara uz Savu
Beogradski sajam bi posle EXPO 2027 trebalo da bude preseljen u Surčin, a država je u međuvremenu više od 16 hektara njegove sadašnje lokacije prenela na novo preduzeće registrovano za razradu građevinskih projekata. Dragomir Ristanović iz RERI-ja kaže za Naš portal da taj potez ne predstavlja privatizaciju, ali menja način upravljanja vrednom imovinom i upozorava: „Javna svojina sama po sebi ne znači da je namena prostora trajno zaštićena“.
Beogradski sajam još radi u Bulevaru vojvode Mišića, ali se njegova budućnost već planira na dve različite adrese. Sajamske manifestacije trebalo bi da se presele u Surčin, u prostor koji se gradi za EXPO 2027, dok je država zemljište i deo objekata postojećeg kompleksa prenela na novoosnovanu firmu „Sava Properties 2026“.
Vlada Srbije osnovala je ovo privredno društvo 30. jula i u njegov kapital unela nepokretnosti Beogradskog sajma procenjene na tačno 13.636.719.000 dinara.
Odluka o osnivanju, objavljena u „Službenom glasniku“, sadrži 42 stavke sa parcelama i pripadajućim objektima. Njihova ukupna površina iznosi 161.756 kvadratnih metara, odnosno nešto više od 16 hektara. Na tom zemljištu nalaze se pojedine sajamske hale, poslovni prostori, magacini i pomoćni objekti.
Republika Srbija je jedini vlasnik nove firme, a osnivačka prava vrši Vlada. „Sava Properties 2026“ registrovan je u Karađorđevoj 48, gde se nalazi i sedište kompanije „Beograd na vodi“. Obe firme kao pretežnu delatnost imaju razradu građevinskih projekata.
Zbog toga osnivanje novog preduzeća ne otvara samo pitanje vlasništva, već i toga zbog čega je imovina Sajma izdvojena u posebnu firmu, šta će ona sa njom raditi i kako je čitav posao povezan sa širenjem „Beograda na vodi“.
Prenos imovine nije privatizacija, ali menja pravila
Dragomir Ristanović, viši savetnik za javne politike u Regulatornom institutu za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), objašnjava za Naš portal da imovina osnivanjem firme nije postala privatna. Ipak, promenjen je način na koji će se njome upravljati i raspolagati.
„Sam prenos imovine na posebno privredno društvo ne znači nužno da je imovina time postala privatna, ali značajno menja način na koji se njome upravlja i otvara pitanje pravnog režima pod kojim će ona ubuduće biti korišćena i kako će se njome raspolagati“, kaže Ristanović.
Buduća namena Sajma ne može biti određena samo promenom vlasničkog ili organizacionog statusa. Za to je potreban odgovarajući planski postupak, u kojem bi javnost morala da vidi šta se na tom prostoru planira i pod kojim uslovima.
RERI je još ranije upozoravao da se planski i imovinski položaj Beogradskog sajma postepeno prilagođava širenju „Beograda na vodi“.
„Beogradski sajam se uklapa u širi prostor projekta ‘Beograd na vodi’, ili nestaje tamo gde uklapanje nije moguće. To je razlog više da javnost ima jasan uvid u to ko danas upravlja ovom imovinom i kakva je njena planirana budućnost“, navodi Ristanović za Naš portal.
Prostor Sajma zvanično je uključen u prošireni Prostorni plan „Beograda na vodi“, koji je Vlada usvojila u oktobru 2025. godine. Planom je sada obuhvaćeno oko 330 hektara na teritoriji Savskog venca, Novog Beograda i Čukarice.
Vrednost imovine prenete na novo preduzeće utvrđena je na osnovu izveštaja Gradskog zavoda za veštačenje od 14. maja 2026. Osnivačkom odlukom omogućeno je da se „Sava Properties 2026“ upiše u katastar kao jedini vlasnik unetih nepokretnosti, bez dodatnog prisustva osnivača i posebne saglasnosti.
Ugovor sa „Beogradom na vodi“ i dalje nije dostupan javnosti
Mogućnost da zemljište Sajma bude povezano sa „Beogradom na vodi“ nije se prvi put pojavila osnivanjem nove firme.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je na konferenciji za novinare još u avgustu 2023. da je ugovor o prodaji udela koji se odnosi na imovinu Sajma potpisan 16. marta te godine. Na mapi koju je tada prikazao bio je opisan postupak prema kojem bi Republika Srbija osnovala privredno društvo i u njega unela nepokretnosti, a zatim bi „Beograd na vodi“ kupio udeo u toj firmi.
Ugovor nije objavljen, pa javnost ne zna njegovu cenu, potpune uslove ni tačan obuhvat imovine.
Za sada je potvrđeno da je zemljište iz javne svojine uneto u kapital nove državne firme, koja ima istu adresu i istu pretežnu delatnost kao „Beograd na vodi“. Vlada nije objasnila šta će uslediti posle toga.
Ristanović: Javna svojina ne garantuje javnu namenu
Ristanović kaže da trenutno nisu dovoljno jasno postavljene garancije koje bi obezbedile da zemljište i sačuvane hale trajno ostanu u javnoj svojini i služe građanima.
„Posebno treba razlikovati javnu svojinu i javnu namenu. Čak i kada je određena nepokretnost u javnoj svojini, to samo po sebi ne znači da je njena namena trajno zaštićena“, upozorava on.
Vlasnik određene parcele može ostati država, a da se planskim dokumentima promeni ono što je na njoj dozvoljeno graditi. Upravo zato formalno vlasništvo države nije dovoljan odgovor na pitanje šta će se dogoditi sa prostorom Sajma.
Hala 1 je 2009. godine proglašena spomenikom kulture. Hale 2 i 3 nemaju isti stepen formalne zaštite, ali su sačuvane od rušenja nakon protivljenja stručnjaka i građana.
Prema usvojenom planskom rešenju, hale 1, 2 i 3 i upravna zgrada trebalo bi da ostanu kompleks javne namene. U njima bi mogli da se nađu sadržaji iz oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite ili kulture, a konačno rešenje trebalo bi da bude izabrano na javnom arhitektonsko-urbanističkom konkursu.
Sačuvane hale će, međutim, ostati bez sajamske funkcije zbog koje su projektovane. Ostali delovi kompleksa nisu obuhvaćeni istom zaštitom, a zemljište oko njih nalazi se unutar plana kojim se „Beograd na vodi“ proširuje prema Adi Ciganliji.
Prvobitni plan je predviđao uklanjanje gotovo celog Sajma
U prvoj verziji izmena Prostornog plana bilo je predviđeno uklanjanje gotovo svih sajamskih hala, osim zaštićene Hale 1. Tome su se usprotivili arhitekte, urbanisti, građevinski inženjeri, SANU, organizacije civilnog društva i građani.
U inicijativi za očuvanje Sajma učestvovalo je više od 350 stručnjaka. Komisija je posle javnog uvida delimično prihvatila njihove primedbe, pa se od rušenja hala 2 i 3 odustalo.
„To pokazuje da je učešće javnosti imalo konkretan efekat, ali istovremeno postavlja pitanje zašto je takvo rešenje uopšte bilo ponuđeno u prvom nacrtu i koliko je javnost zaista mogla da utiče na širu odluku o transformaciji ovog prostora“, kaže Ristanović.
Planski postupak i javni uvid formalno su sprovedeni, ali Ristanović smatra da se teško može govoriti o njihovom kvalitetu. RERI je ranije ukazivao i na uređivanje pojedinih delova kompleksa putem urbanističkih projekata, umesto kroz plan detaljne regulacije predviđen tada važećim planskim dokumentima.
„O budućnosti Beogradskog sajma ne bi smelo da se odlučuje parcijalno, kroz pojedinačne odluke o imovini, objektima ili urbanističkim projektima, već kroz transparentan planski proces u kojem se istovremeno razmatraju kulturna, urbanistička, imovinska i javna funkcija ovog prostora“, navodi Ristanović.
Prema njegovim rečima, takva kultura društvenog razgovora i dogovora praktično ne postoji kod velikih kapitalnih investicija u Srbiji.
Sajamske manifestacije sele se u Surčin
Zvanični plan EXPO 2027 predviđa da Zona međunarodnih učesnika u Surčinu po završetku izložbe postane novi Beogradski sajam. U tom prostoru najavljeni su sajamske hale, konferencijske sale i sadržaji za izložbe, radionice, koncerte i druge velike događaje.
EXPO će biti održan od 15. maja do 15. avgusta 2027, nakon čega bi deo izgrađenih objekata trebalo da nastavi da se koristi za sajamsku delatnost.
Iako je preseljenje najavljeno, još nisu predstavljeni tačan raspored prelaska manifestacija sa stare lokacije, potpuna finansijska računica niti analiza uticaja nove lokacije na izlagače i posetioce. Nije poznato ni koliko će koštati prilagođavanje prostora građenog za tromesečnu međunarodnu izložbu stalnom sajamskom programu.
Istovremeno sa izgradnjom novog kompleksa, postojeći Sajam ostaje bez funkcije koju je imao od 1957. godine. Deo njegovih najvrednijih hala dobiće drugu javnu namenu, a više od 16 hektara zemljišta i objekata već je prebačeno na firmu za razradu građevinskih projekata.
„Formalna zaštita nije dovoljna“
Ristanović podseća da ni status kulturnog dobra više ne može automatski da se smatra dovoljnom zaštitom ako vlast odluči da zakone i planove prilagodi određenoj investiciji.
Kao upozorenje navodi slučaj Generalštaba, gde su potezi Vlade i donošenje posebnog zakona otvorili pitanje opstanka postojećih mehanizama zaštite kulturnog nasleđa.
„Ako su kulturna dobra koja su zaštićena zakonima, a čija zaštita počiva i na ustavnim načelima, mogla da budu dovedena u pitanje kada se ispreče interesima investitora, teško je tvrditi da je sama formalna zaštita dovoljna garancija za budućnost Beogradskog sajma“, kaže on.
Za zaštitu javnog interesa, objašnjava Ristanović, potrebno je precizno utvrditi ko je vlasnik, šta je planska namena prostora, pod kojim uslovima se njime može raspolagati i ko kontroliše poštovanje tih ograničenja.
Odgovori na ta pitanja još nisu objedinjeni i predstavljeni javnosti. Za sada znamo da bi sajamske manifestacije trebalo da odu u Surčin, da će deo starog kompleksa promeniti namenu i da je država 16 hektara uz Savu prenela na novo preduzeće. Kome će ta firma kasnije prepustiti imovinu i pod kojim uslovima, ostalo je van odluka koje građani mogu da vide.
Još uvek nema komentara.