Poraz sistema na vratima Svratišta

Nakon punih 19 godina neprekidnog rada, Svratište za decu u Beogradu primorano je na korak koji niko nije želeo, zatvaranje vrata tokom vikenda. Razlog nije manjak volje ili potrebe, već nedostatak novca, koji je ovu licenciranu uslugu socijalne zaštite doveo do ivice održivosti. Dok se deca koja žive u ekstremnom siromaštvu svakodnevno bore za goli opstanak, institucije koje bi po zakonu trebalo da budu njihov najčvršći oslonac, godinama okreću glavu. Opstanak jedinog sigurnog mesta za decu sa ulice zavisi od projekata i dobre volje građana, umesto od stabilnog sistemskog finansiranja.

O ovoj važnoj temi za Naš portal govori Dragana Vučković, projektna koordinatorka Svratišta za decu.

Dragana ističe da je primarni razlog zbog kog se Svratište, nažalost, zatvara tokom vikenda, nedostatak finansija. Prema Zakonu o socijalnoj zaštiti, nadležan je, niko drugi, do grad Beograd.

“Projektno finansiranje je nestabilno i dugoročno neodrživo finansiranje, ali nažalost, ovo je način na koji se Svratište finansira već skoro dve decenije. Dakle, važno je da objasnim da nikada Svratište nije bilo sistemski finansijski podržano od strane Grada Beograda”.

Ova ustanova je godinama utočište za decu, uzrasta 5 do 15 godina, koja nisu bez roditelja, ali žive na ulici ili u ekstremnom siromaštvu.

“To su deca koja žive u nehigijenskim neformalnim, romskim naseljima, na teritoriji celog grada. Deca u tim naseljima žive bez struje, bez vode, bez kanalizacije, u trošnim kućama, odnosno barakama. Prosečna porodica u jednom ovakvom naselju je tročlana ili četvoročlana, sa mesečnim primanjima od oko 20 hiljada dinara i to su obično nekakvi vidovi socijalnih davanja“.

Najveća zabluda koja se vezuje za korisnike, odnosno decu koja dolaze u Svratište, jeste to da su oni žrtve radne eksploatacije, odnosno trafikinga, navodi Dragana Vučković.

“Deca koja koriste uslugu Svratišta nisu eksploatisana u tom smislu, od strane svojih porodica i od strane roditelja, već je to naučen model pukog preživljavanja. Kada vi generacijama odrastate u takvim uslovima, onda nekako i deca od malih nogu, osećaju tu privrženost, odnosno želju i potrebu da doprinesu kućnom budžetu”.

Ona ističe da nije reč o organizovanim kriminalnim grupama, koje zloupotrebljavaju i radno eksploatišu decu, reč je o ekstremno siromašnim porodicama, o velikom broju njih na teritoriji grada koje se bore da prežive.

Svratište se finansira projektno, uz ogromnu pomoć i podršku građana, privatnih kompanija, raznih donacija iz šire zajednice, što na duže staze ne „pije vodu“. Pomoć ni sada nije izostala, ali nije dovoljna. I nije stigla odakle bi trebalo, od nadležnih.

“U proteklih 48 sati, imali smo veliki priliv donacija i stvarno smo zahvalni svim građanima i svima koji su se odazvali našem apelu. Da bi Svratište kvalitetno funkcionisalo svih sedam dana nedeljno, da bi bilo stabilno, da bismo mogli da kvalitetno nastavimo da radimo sa decom svih 365 dana godišnje, neophodno je da bude u gradskom budžetu tamo gde mu je i mesto”.

Dragana Vučković naglašava da oni, godinama unazad, nemaju nikakvu komunikaciju na temu sa nadležnima sekretarijatima. Svratište ne čine samo korisnici, tu su i ljudi koji brinu o deci.

“Nedostatak finansijskih sredstava primorao nas je da smanjimo broj ljudi, odnosno ljudske kapacitete i resurse. Zbog toga ne možemo da obezbedimo da Svratište radi i subotom i nedeljom. To su strašne posledice finansijske nesigurnosti, koja traje dve decenije”.

Radnim danima, deca u Svratištu dobijaju osnovne stvari za normalan i dostojanstven život, kakav zaslužuje svako dete.

“Dete dođe u Svratište da se okupa, dobije čistu garderobu, obuću, odeću, pojede kuvani topli obrok, nakon toga se bavimo domaćim zadacima, raznim edukativnim preventivnim radionicama i drugim sadržajem”.

Vikendi su im bili rezervisani za stvari kojima se deca najviše raduju. Za igru, zabavu i druženje, te im je odluka još teže pala.

“Ovo nije odluka koju smo doneli brzo, nije odluka koju smo doneli lako, imajući u vidu da će se ona pre svega odraziti na celokupan obim podrške koju deca, odnosno naši korisnici dobijaju”.

Donacije su flaster, budžet je lek

Iako je talas solidarnosti građana i kompanija u proteklih 48 sati pokazao veliko srce Beograda, važno je da razumemo da donacije nisu i ne smeju biti trajno rešenje.

Prema Zakonu o socijalnoj zaštiti, odgovornost za funkcionisanje Svratišta je, kako kaže Dragana Vučković, “jedan kroz jedan“ na lokalnoj samoupravi, odnosno Gradu Beogradu, koji godinama ignoriše apele i potrebe svojih najmlađih sugrađana.

Zatvaranje vikendom ne oduzima deci samo topli obrok i kupatilo, ono im oduzima prostor za igru i trenutke bezbrižnosti. Krivac za zaključana vrata vikendom ima ime i adresu u gradskim sekretarijatima, a rešenje je jednostavno, prebacivanje Svratišta na budžetsko finansiranje, tamo gde mu je zakonski i moralno oduvek mesto.

Donirajte i podržite rad Svratišta za decu i drugih programa Centra za integraciju mladih.

1200 dinara (10 evra) je potrebno da 1 dete provede 1 dan u Svratištu.

Račun za donacije: 205-201979-13

Ukoliko želite da postanete deo našeg Kruga donatora i mesečnom donacijom podržite naše programe, javite se na email adresu: održivost@cim.org.rs