Ne morate ni da kliknete: Šta je spajver koji može da preuzme telefon i kako zapravo radi
Četrnaestoro ljudi povezanih sa operativnim timovima Studentskog pokreta dobilo je upozorenje kompanije Apple da su bili meta naprednog špijunskog softvera, saopšteno je na konferenciji studenata. Najmanje jedan uređaj bio je meta Pegasusa, jednog od najsofisticiranijih sistema za nadzor na svetu, dok je na najmanje dva telefona pronađen malver sličan NoviSpy-u. Ali šta zapravo znači kada je telefon meta spajvera, kako takav program dospe u uređaj i šta neko može da sazna ako napad uspe?
Na konferenciji je rečeno da je 14 članova operativnih timova Studentskog pokreta dobilo Apple upozorenje o targetiranju špijunskim softverom. Nakon toga su se obratili SHARE Fondaciji, a telefoni su poslati na stručnu analizu. SHARE je potvrdio da je najmanje 14 ljudi u Srbiji od početka 2026. bilo targetirano naprednim špijunskim softverom što je najveći do sada dokumentovani talas takvog nadzora u zemlji.
„U avgustu je više članova Studentskog pokreta dobilo obaveštenje kompanije Apple da su targetirani špijunskim softverom. Obaveštenje je dobilo 14 članova operativnih timova“, rekli su na konferenciji.
Među novim slučajevima utvrđen je najmanje jedan pokušaj napada Pegasusom, dok je na najmanje dva uređaja pronađen malver sličan NoviSpy-u, programu koji je već ranije otkriven na telefonima aktivista i novinara u Srbiji. Reuters navodi da nije nezavisno utvrđeno ko stoji iza novih napada.
I upravo tu počinje važnije pitanje od same afere: šta zapravo znači kada je telefon „zaražen“ špijunskim softverom?
Šta je spajver
Spajver, odnosno spyware, jeste softver napravljen da tajno prikuplja podatke sa uređaja i omogući nadzor nad njegovim vlasnikom. Iza tog jednog pojma, međutim, kriju se vrlo različite tehnologije.
Postoje relativno jednostavni malveri, ali i sistemi kao što je Pegasus, koje SHARE Fondacija svrstava u komercijalni ili plaćenički spajver. To su skupi, sofisticirani alati koje privatne kompanije razvijaju i prodaju državnim klijentima.
SHARE u svom „Priručniku za razumevanje spajvera“ naglašava da je savremeni nadzor odavno prevazišao klasično prisluškivanje. Ranije je cilj mogao da bude presretanje određenog razgovora ili komunikacije. Danas meta može da bude ceo uređaj.
A telefon već godinama nije samo telefon. U njemu su poruke, fotografije, kontakti, mejlovi, beleške, dokumenta, podaci o lokaciji, istorija pretraživanja i aplikacije koje koristimo svaki dan. Zbog toga kompromitovanje telefona može da otvori pristup mnogo većem delu privatnog života nego klasično prisluškivanje poziva.
Šta spajver može da vidi
To zavisi od konkretnog sistema i nivoa pristupa koji je napadač ostvario, ali kod najnaprednijih alata ugroženi mogu biti poruke, kontakti, istorija poziva, fotografije, video-snimci, mejlovi, dokumenta, kalendar, beleške, podaci o lokaciji i sadržaj iz aplikacija.
Određeni sistemi mogu da omoguće i pristup mikrofonu ili drugim funkcijama uređaja. Zato izraz „prisluškivanje telefona“ zapravo nije sasvim dovoljan. Ako je uređaj duboko kompromitovan, napadač ne dobija samo mogućnost da sluša razgovor, već potencijalno i da prati veliki deo života osobe koja taj telefon nosi sa sobom.
Šta je Pegasus
Pegasus je špijunski softver izraelske kompanije NSO Group i najpoznatiji primer komercijalnog spajvera. NSO tvrdi da svoju tehnologiju prodaje isključivo državnim institucijama i da je namenjena borbi protiv terorizma i teškog kriminala.
Ipak, poslednjih godina istraživači, mediji i organizacije za ljudska prava dokumentovali su brojne slučajeve u kojima su targetirani novinari, aktivisti, opozicioni političari i drugi pripadnici civilnog društva.
Pegasus nije napravljen da se nasumično širi među hiljadama telefona kao običan virus. Meta se bira, a napad se prilagođava uređaju i softveru koji ta osoba koristi. Apple ovakve napade opisuje kao neke od najnaprednijih digitalnih pretnji koje postoje, upravo zato što zahtevaju velike finansijske i tehničke resurse i usmerene su na relativno mali broj ljudi.
Većina vlasnika telefona verovatno nikada neće biti meta Pegasusa. Ali za novinare, aktiviste, političare, diplomate i druge ljude čije komunikacije nekome mogu biti posebno važne, rizik izgleda sasvim drugačije.
Kako Pegasus ulazi u telefon
Najlakše je razumeti takozvani one-click napad. Meta dobije SMS, mejl ili poruku sa posebno pripremljenim linkom. Poruka često nije očigledan spam, već može da izgleda kao vest, obaveštenje ili sadržaj prilagođen baš osobi kojoj je poslat. Ako korisnik klikne, napadač pokušava da iskoristi bezbednosni propust na uređaju.
Ali najnapredniji sistemi ne moraju da čekaju klik. Kod takozvanog zero-click napada korisnik ne mora da otvori link, preuzme prilog ili instalira aplikaciju.
U jednom od novih slučajeva u Srbiji istraživači su utvrdili upravo pokušaj zero-click napada Pegasusom preko Appleovog iMessage sistema. To znači da vlasnik telefona nije morao da napravi nikakvu očiglednu grešku.
Kako telefon može da bude napadnut ako ništa ne kliknemo
Zato što telefon stalno prima i obrađuje podatke i kada ga ne koristimo aktivno. Aplikacije za poruke primaju sadržaj, operativni sistem obrađuje fotografije, video, obaveštenja i druge informacije. Ako u nekom od tih procesa postoji bezbednosna ranjivost, posebno napravljen podatak može da izazove ponašanje koje programeri nisu predvideli.
Napadač upravo to pokušava da iskoristi. Posebno su vredne takozvane zero-day ranjivosti, odnosno propusti koji još nisu zakrpljeni, a proizvođač uređaja možda još nije ni svestan da se koriste u napadima.
Zbog toga savet da ne treba klikati na sumnjive linkove i dalje jeste važan, ali nije dovoljan protiv najsofisticiranijeg spajvera.
A šta je sa Signalom i WhatsAppom
Signal i WhatsApp koriste end-to-end enkripciju i ona jeste veoma važna. Ona štiti sadržaj poruke dok putuje od jednog uređaja do drugog.
Ali spajver pokušava nešto drugo: da kompromituje sam telefon na kojem se poruka već prikazuje.
Najlakše je to zamisliti kao zatvorenu kovertu. Enkripcija štiti pismo dok putuje od pošiljaoca do primaoca. Ali primalac u jednom trenutku mora da otvori kovertu kako bi pročitao poruku. Ako neko tada može da vidi ono što primalac vidi, nije morao da obije kovertu.
Isto važi za kompromitovan telefon. Napadač ne mora nužno da „razbije“ Signalovu enkripciju ako već ima pristup uređaju na kojem se poruka otvara.
SHARE zato upozorava da moderni sistemi nadzora mogu da zaobiđu zaštitu šifrovanih komunikacija tako što kompromituju krajnji uređaj.
NoviSpy: spajver otkriven upravo u Srbiji
Pegasus nije jedini špijunski softver koji se pojavio u Srbiji. Krajem 2024. Amnesty International otkrio je do tada nepoznat Android spajver nazvan NoviSpy, a SHARE Fondacija kasnije je objavila njegovu detaljnu tehničku analizu.
Za razliku od Pegasusa, koji može da napadne uređaj na daljinu, u dokumentovanim slučajevima NoviSpy-a važan je bio fizički pristup telefonu. Telefoni aktivista i novinara ostajali su van njihovog nadzora tokom razgovora sa policijom ili Bezbednosno-informativnom agencijom.
Tu u priču ulazi još jedan alat: Cellebrite.
Cellebrite nije isto što i Pegasus
Pegasus i NoviSpy su špijunski softveri. Cellebrite UFED je alat za digitalnu forenziku, koji policijske i druge službe koriste kako bi pristupile podacima sa telefona.
Takva tehnologija može imati legitimnu primenu, na primer u kriminalističkim istragama i uz odgovarajući pravni osnov. Problem nastaje kada se koristi bez odgovarajuće kontrole ili kao način da se omogući instaliranje spajvera.
SHARE i Amnesty dokumentovali su slučajeve u Srbiji u kojima je Cellebrite korišćen za pristup telefonima aktivista i novinara. Nakon što bi uređaj bio otključan, na pojedinim telefonima pronađen je NoviSpy.
Najjednostavnije rečeno: Cellebrite može da omogući ulazak u zaključan telefon, a NoviSpy da omogući nastavak nadzora.
A ako ne dam šifru?
Ni to nužno nije dovoljno.
Amnesty je početkom 2025. dokumentovao slučaj studenta čiji je telefon nekoliko sati bio kod policije. Student je telefon ugasio pre nego što ga je predao i nije dao šifru.
Forenzička analiza je kasnije pokazala da je uređaj tokom tog perioda uključen i povezan sa tehnologijom koja odgovara Cellebrite alatu. Iskorišćen je lanac ranjivosti koji je omogućio privilegovani pristup uređaju i njegovo otključavanje, a pronađeni su i tragovi pokušaja instaliranja Android aplikacije.
Jedna od ranjivosti iskorišćenih u tom procesu naknadno je zakrpljena bezbednosnim ažuriranjem Androida.
Ovaj slučaj pokazuje zašto alati za digitalnu forenziku mogu biti važan deo priče o spajveru iako sami po sebi nisu spajver.
Da li spajver ostaje zauvek u telefonu
Ne nužno. Način na koji ostaje na uređaju zavisi od konkretne tehnologije i verzije softvera.
Neki oblici mogu izgubiti pristup nakon ponovnog pokretanja telefona, ali to ne znači da je problem rešen. Ako napadač i dalje raspolaže funkcionalnim načinom za kompromitovanje uređaja, telefon može ponovo biti targetiran.
Sofisticirani spajver je pritom napravljen tako da ostavlja što manje tragova. Zato savet „restartujte telefon“ nije ozbiljno rešenje ako postoji sumnja na Pegasus ili sličan alat. Ponovno pokretanje može biti jedna od mera smanjenja rizika u određenim okolnostima, ali nije zamena za bezbednosno ažuriranje i stručnu forenzičku analizu.
Koliko sve ovo košta
Pegasus nije aplikacija koju bilo ko može da kupi za nekoliko stotina evra. Sudski postupak WhatsAppa protiv kompanije NSO Group otkrio je deo poslovnog modela.
Prema informacijama iz postupka, evropski državni klijenti su između 2018. i 2020. za standardni paket plaćali oko sedam miliona dolara, dok su dodatne mogućnosti sistema mogle cenu još da povećaju.
Poznat je i primer Poljske, gde je nabavka i korišćenje Pegasusa koštalo ukupno oko 33,4 miliona zlota.
Zato se ova tehnologija i naziva mercenary spyware, odnosno plaćenički špijunski softver. Iza jednog pokušaja napada može da stoji infrastruktura vredna milione.
Kako Apple zna da je neko pokušao da vas napadne
Apple ima sistem takozvanih Threat Notifications. Kada kompanija otkrije aktivnost koja ukazuje da je određeni korisnik bio individualno targetiran sofisticiranim špijunskim softverom, može da mu pošalje upozorenje.
Kompanija ne objavljuje sve tehničke detalje na osnovu kojih prepoznaje napade, jer bi time pomogla i proizvođačima spajvera da svoje metode prilagode. Apple, međutim, naglašava da takva upozorenja treba shvatiti ozbiljno.
Upravo su takva obaveštenja dobili i ljudi iz Srbije čiji su telefoni potom analizirani.
Da li ću primetiti da mi je telefon zaražen
Najverovatnije ne. Brzo pražnjenje baterije, zagrevanje telefona, aplikacija koja se ruši ili čudan zvuk tokom poziva nisu dokaz Pegasusa.
Sve to može imati sasvim banalne uzroke. Sofisticirani spajver je dizajniran upravo tako da ga vlasnik telefona što teže primeti.
Pouzdano utvrđivanje zato zahteva forenzičku analizu. Amnesty International razvio je Mobile Verification Toolkit, poznat kao MVT, koji stručnjacima pomaže da na uređaju traže poznate indikatore kompromitovanja.
Ali čak ni negativan nalaz nije apsolutna potvrda da telefon nikada nije bio napadnut. Najnovije metode mogu ostavljati tragove koje istraživači još ne poznaju.
Šta uraditi ako dobijete upozorenje
Prvo ne treba automatski kliknuti na link koji vam je stigao. Apple posebno upozorava da prava Threat Notification obaveštenja nikada neće tražiti da korisnik klikne na link, instalira aplikaciju, otvori fajl ili unese lozinku.
Napadači mogu da iskoriste upravo strah od špijunskog softvera i pošalju lažno upozorenje koje je zapravo fišing.
Zato je važno obaveštenje proveriti direktno preko Apple naloga. Ako je upozorenje autentično, treba ga shvatiti ozbiljno i potražiti stručnu pomoć.
U Srbiji su ljudi koji su dobijali takva upozorenja kontaktirali SHARE Fondaciju, nakon čega su njihovi uređaji analizirani u saradnji sa međunarodnim stručnjacima.
Može li običan korisnik da se zaštiti
Od protivnika koji raspolaže milionskim budžetom i pristupom ranjivostima koje proizvođač možda još nije otkrio ne postoji apsolutna zaštita. Ipak, nekoliko stvari značajno smanjuje rizik.
Najvažnije je redovno ažuriranje telefona, jer bezbednosne zakrpe zatvaraju ranjivosti koje napadači pokušavaju da iskoriste. Važne su i jaka šifra uređaja, dvofaktorska autentifikacija i instaliranje aplikacija iz pouzdanih izvora.
Za korisnike koji zbog posla ili javnog angažovanja imaju povećan rizik Apple nudi i Lockdown Mode, režim koji namerno ograničava pojedine funkcije Ajfona kako bi smanjio broj mogućih tačaka ulaska za sofisticirani napad.
Telefon tada postaje nešto manje praktičan, upravo zato da bi bio teža meta.
Zašto problem nije samo privatnost jednog čoveka
Ako je kompromitovan telefon novinara, mogu biti ugroženi i njegovi izvori. Ako je meta aktivista, otkriva se njegova mreža saradnika. Ako je meta političar, u telefonu mogu biti razgovori, kontakti i planovi. Ako je meta član studentskog pokreta, pristup njegovom uređaju može otkriti mnogo više od privatnih poruka jedne osobe.
Zato SHARE Fondacija spajver ne posmatra samo kao tehnički problem. Reč je o tehnologiji koja može da proizvede mnogo širi efekat, jer ljudi koji veruju da su nadzirani počinju da menjaju način na koji komuniciraju.
Novinar razmišlja da li da pozove izvor, aktivista šta da napiše u grupi, student da li je bezbedno da razgovara o organizaciji protesta.
Zbog toga je možda najvažnije razumeti razliku između klasičnog prisluškivanja i potpunog kompromitovanja telefona. Kod prisluškivanja neko pokušava da sazna šta govorite. Kod spajvera pitanje može biti mnogo šire: gde ste, sa kim razgovarate, šta čitate, šta pišete, šta fotografišete i ko su ljudi oko vas.
Još uvek nema komentara.