Godina 2025. u Srbiji nije bila godina ekonomskog sloma, ali jeste godina u kojoj se ogolila razlika između onoga što pokazuju statistike i onoga što građani žive svakog dana. Zvanični podaci govorili su o stabilnosti, smirivanju inflacije i urednim makroekonomskim pokazateljima, dok je svakodnevica za veliki deo stanovništva ostala skupa i neizvesna.
Ta pukotina između „papira“ i stvarnog života postala je jedno od ključnih obeležja godine.
Profesor ekonomije Ljubodrag Savić ocenjuje da 2025. „nije bila onakva kakva je planirana, ali nije bila ni loša“, uz napomenu da je izostao očekivani privredni rast. Stopa rasta BDP-a nije ostvarena u visini u kojoj je bila projektovana, kaže Savić.
Problem je, međutim, što se ta stabilnost nije prelila u životni standard građana.
Inflacija u statistici mirna, u prodavnici uporna
Zvanične stope inflacije tokom 2025. godine pokazivale su smirivanje, ali građani to nisu osećali. Razlog je jednostavan: statistika meri proseke, dok domaćinstva plaćaju konkretne cene hrane, energije i osnovnih računa.
Većina kućnih budžeta u Srbiji najvećim delom odlazi upravo na te stavke. Kada su one visoke – ili ostaju na povišenom nivou – osećaj poskupljenja je realan, bez obzira na to što agregatni podaci ukazuju na stabilizaciju.
„Jedno su prosečne plate i penzije, a drugo je realan život“, objašnjava Savić. „Posebno su pogođeni penzioneri sa nižim primanjima. Oni prvo plate komunalije i osnovne troškove, a onda se postavlja pitanje da li ono što ostane može da pokrije hranu i lekove.“
Struja i gorivo: bez šoka, ali bez olakšanja
Tokom 2025. godine desilo se jedno veće poskupljenje električne energije i to 1. oktobra, u iznosu od oko 6,6 odsto. Ipak, kroz tarifni sistem i veće račune u hladnijim mesecima, ukupni trošak električne energije za domaćinstva je rastao.
Slična situacija bila je i sa gorivom. Cene su ostale visoke, uz česte promene, ali bez trajnog rasterećenja. Skupo gorivo nije pogađalo samo vozače – ono se prelivalo u cene prevoza, logistike, dostave i, na kraju, u cenu robe na rafovima.
Zbog toga, kako primećuju ekonomisti, građani „osećaju inflaciju“ čak i kada zvanična stopa deluje umereno.
Plate i penzije: rast koji se topi
Iako su tokom 2025. godine plate i penzije nominalno rasle, veliki deo građana nije stekao utisak da živi bolje. Realni troškovi su nastavili da rastu, dok su krediti ostali skupi zbog oprezne monetarne politike i sporog pada kamatnih stopa.
Profesor Savić ukazuje na dodatni problem: „Plate i penzije rastu izražene u evrima, ali evro godinama stoji na istom nivou, dok inflacija postoji. To znači da kupovna moć evra u dinarima opada. Kada uporedite koliko se za 100 evra moglo kupiti pre deset godina i danas, razlika je očigledna.“
Rezultat je pojačan oprez građana – manje potrošnje, odlaganje većih kupovina i stezanje kućnog budžeta.
NIS i geopolitika: nervna tačka ekonomije
Ekonomska slika 2025. godine ne može se razumeti bez šireg geopolitičkog konteksta. Globalna podela sveta na blokove, ratovi i sankcije učinili su investitore osetljivijim na politički rizik, a male zemlje ranjivijim.
Jedna od ključnih tema godine bila je situacija oko NIS-a, koju su i međunarodne institucije označile kao makrokritičan rizik. I bez otvorene krize u snabdevanju, sama neizvesnost imala je uticaj na tržište i očekivanja.
„Pitanje NIS-a nije ekonomsko, već pre svega geopolitičko“, ocenjuje Savić. „Za svet je to mala stvar, za Srbiju izuzetno važna. Preko NIS-a se prelamaju interesi velikih sila.“ On smatra da su osnovne konture rešenja već postavljene, ali da će proces promene vlasničke strukture potrajati.
Investicije i radna mesta: tiho usporavanje
Iako su vlasti tokom godine isticale investicije i infrastrukturne projekte, u realnoj ekonomiji bio je primetan oprez. Umesto velikih talasa otpuštanja, dešavale su se „tihe“ racionalizacije – zatvaranje manjih pogona, smanjenje broja smena i odlaganje planiranih širenja.
Srbija je, kako ističe Savić, snažno vezana za evropsku industriju, posebno nemačku. „Veliki broj fabrika kod nas proizvodi komponente za pogone u Evropskoj uniji. Kada nemačka industrija uspori, posledice se automatski preliju i na Srbiju“, kaže on, dodajući da problemi radnika nisu vezani isključivo za kineske investitore, već i za zapadne kompanije.
Ako 2026. ne bude gora – to će biti uspeh
Projekcije međunarodnih institucija i Narodne banke Srbije ukazuju da bi 2026. godina mogla biti nešto bolja od 2025, uz umeren oporavak rasta i inflaciju u ciljanom koridoru. To, međutim, ne znači pojeftinjenje.
Međutim, Savić upozorava da svet ulazi u dug period neizvesnosti: „Danas živimo u svetu u kojem su ekstremne carine realnost, a ne teorija. Male zemlje lako mogu postati kolateral velikih sukoba.“ Zbog toga njegov savet građanima glasi – oprez.
Saveti građanima: oprez kao strategija
Za većinu ljudi biće uspeh ako 2026. godine ne budu živeli lošije nego 2025. Ne treba očekivati nagli rast životnog standarda, dodaje profesor Savić i poručuje:
Moj savet je oprez. Nije vreme za rasipanje novca niti za velike investicije. Ko ima ušteđevinu, ne treba da stavlja sva sredstva u jednu korpu. Danas ništa nije potpuno sigurno – ni banke, ni nekretnine, ni keš. Ulazimo u dug period globalne neizvesnosti. Cilj većine građana biće da sačuvaju ono što imaju i da izbegnu pogoršanje životnog standarda. U ovim okolnostima, i to je realan uspeh.
Zaključak: stabilnost bez standarda
Ekonomska 2025. godina u Srbiji pokazala je da stabilnost sama po sebi ne znači mnogo ako se ne pretvara u bolji život. Ako 2026. donese samo „lepe brojke“, a računi za struju, gorivo i hranu ostanu isti ili viši, građani promenu neće osetiti.
U zemlji u kojoj statistika jede biftek, a narod pasulj, rast BDP-a teško da greje kuću. Ako naredna godina ne bude gora, to će za mnoge građane biti uspeh – saglasni su i stručnjaci, a pomalo, stidljivo, i statistika.
Još uvek nema komentara.