Vučić i Dačić: Razvod ili kriza braka iz računa
Trinaest godina zajedno, bezbroj zakletvi na vernost, nekoliko javnih bračnih kriza i dovoljno ministarskih i direktorskih fotelja da se brak ipak ne raspadne. SNS i SPS su od 2012. prošli put od partnerstva do političkog starateljstva, a sada Ivica Dačić najavljuje samostalni izlazak na izbore. Branko Ružić povlači „crvene linije“ prema naprednjacima, Aleksandar Vučić socijalistima već javno meri procente. Mada i dalje niko ne može da bude siguran da li se SPS zaista razvodi ili pokušava da spase ono što je od njega ostalo.
Kada brak traje trinaest godina, nije neobično da ljubav malo splasne. Neobično je kada jedan supružnik počne javno da objašnjava drugom da bez njega praktično ne postoji. Upravo to poslednjih meseci Aleksandar Vučić radi Ivici Dačiću i SPS-u.
Vučić je podsetio da je socijaliste tri puta uzimao u Vladu iako mu nisu bili potrebni za većinu, a zatim procenio da SPS posle odlaska Dačića neće moći ni da sanja pet odsto glasova, uz pitanje da li bi uopšte prešao cenzus. Prilično neobična razmena nežnosti među koalicionim partnerima.
Dačić je odgovorio da je SPS „politički nezaobilazan“. I brak još uvek opstaje.
Nekada je Dačić birao premijera. I izabrao sebe
Nije, međutim, uvek bilo ovako.
Posle izbora 2012. koalicija oko SPS-a osvojila je 567.689 glasova i 44 poslanička mandata. Bez Dačića se teško pravila nova vlast, pa je mogao da bira između dotadašnjih partnera iz Demokratske stranke i naprednjaka.
Izabrao je SNS. I sebe za premijera.
Aleksandar Vučić tada postaje prvi potpredsednik Vlade. Već posle izbora 2014. zamenjuju stolice. Vučić postaje premijer, Dačić njegov prvi potpredsednik i ministar spoljnih poslova.
Od tada SPS učestvuje u praktično svim vladajućim konstrukcijama naprednjaka, posle izbora 2014, 2016, 2020, 2022. i 2023. godine. Čak i onda kada njegovi glasovi Vučiću nisu bili neophodni.
Politička simbioza. Vučić je dobijao širu i komotniju vlast, a SPS ministarstva, direktorska mesta i garanciju da će i sledeće jutro osvanuti na vlasti.
U toj simbiozi je jedan organizam rastao, a drugi se smanjivao.
SNS gricka SPS godinama
Najbolje se to vidi na izborima.
SPS je 2012. sa koalicionim partnerima imao više od 567.000 glasova.
Na izborima 2022. lista „Ivica Dačić – premijer Srbije“ osvojila je oko 435.000 glasova i 31 mandat. Rezultat je bio toliko dobar da su analitičari tada beležili da je deo birača SNS-a prešao socijalistima.
Samo godinu kasnije dogodio se potop. Na parlamentarnim izborima 2023. za Dačićevu listu glasalo je 249.916 ljudi, 6,55 odsto birača, što joj je donelo svega 18 mandata.
Za godinu dana nestalo je skoro 185.000 glasova, odnosno više od 40 odsto biračkog tela iz 2022.
U poređenju sa 2012, SPS je ostao bez više od polovine glasova. I tu se možda Dačić preračunao.
SPS je zahvaljujući SNS-u sačuvao vlast, ali je upravo zbog dugog boravka pod Vučićevim kišobranom izgubio veliki deo razloga zbog kojeg bi birač glasao za njega.
Ako unapred zna da će Dačić posle izbora podržati Vučića, zašto bi glasač vlasti išao preko posrednika?
Može odmah na original.
Fotelje jesu ostale
To, naravno, ne znači da SPS od koalicije nije imao koristi. Naprotiv.
Socijalisti i njihovi ljudi tokom zajedničke vlasti dobijaju ministarstva, mesta državnih sekretara, direktorske pozicije, upravne i nadzorne odbore, javna preduzeća i deo vlasti na lokalu.
Precizan zbir ne postoji ili bar nije javno dostupan na način koji bi omogućio da se odgovorno kaže da SPS ima tačno 30, 50 ili 100 funkcija. Dovoljno je pogledati vrh sistema.
Ivica Dačić je potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova, Snežana Paunović ministarka državne uprave i lokalne samouprave, a Đorđe Milićević i Novica Tončev ministri bez portfelja.
Tu su i dugogodišnje pozicije socijalističkih kadrova u velikim državnim sistemima.
Očigledno je da je SPS od koalicije sa SNS-om dobio mnogo vlasti.
Pitanje je samo šta je za nju dao. Izgleda, sopstvenu stranku.
Faktor Ružić
Branko Ružić već duže govori stvari koje se u vladajućoj koaliciji obično ne govore ako planirate miran politički život.
Traži da SPS povuče „jasne crvene linije“ prema SNS-u, govori o gubitku partijskog identiteta, podržava studentske zahteve i upozorava da bi nastavak potčinjavanja naprednjacima mogao da ugrozi samu egzistenciju SPS-a.
Za odnos SPS-a prema naprednjacima koristio je i mnogo živopisnije izraze, tipa „politički mazohizam“, „Stokholmski sindrom“, pa čak i „dobrovoljna politička eutanazija“.
Ružić procenjuje da bi SPS, ukoliko povuče jasnu granicu prema SNS-u, mogao da dođe čak do sedam odsto.
Aktuelna istraživanja nisu toliko optimistična, ali nisu ni katastrofalna. Prema podacima koje prenosi „Vreme“, NSPM samostalnom SPS-u daje oko 4,9 odsto, a CRTA oko 3,8 odsto.
Iznad cenzusa, ali daleko od nekadašnje snage. Ružićeva uloga je zanimljivija od njegovih izjava.
Da li je on stvarni protivnik Dačićeve politike ili rezervni izlaz SPS-a?
Dokaza o dogovorenoj igri nema. Ružić je to i javno negirao, tvrdeći da između njega i Dačića ne postoji tajni sporazum o podeli uloga.
Ali politički efekat pokazuje drugo.
Dačić čuva vlast. Ružić čuva odstupnicu.
Za stranku koja je politički preživela Miloševića, Peti oktobar, Koštunicu, Tadića, Nikolića i Vučića, rezervni izlaz nije luksuz, nego potreba.
SPS samostalno, ali ne baš sasvim
Sada SPS najavljuje samostalni izlazak na naredne izbore.
Glavni odbor je, prema navodima partijskih funkcionera, još u julu jednoglasno podržao Dačićev stav da se ide samostalno. Lokalne organizacije već pripremaju poslaničke liste i predloge za predsedničkog kandidata.
Da li je razlog to što ih SNS više neće? Ili je SPS konačno shvatio da će, ako još jednom izađe pred birače kao Vučićev privezak, možda dobiti nekoliko fotelja, ali više neće imati kome da ih podeli?
Verovatno ima od oba ponešto.
Samostalni SPS, uostalom, može odgovarati i Vučiću. Može pokupiti deo tradicionalnih, starijih, proruskih ili razočaranih birača koji ne žele direktno da glasaju za SNS, a da posle izbora njihove mandate ponovo unese u zajedničku većinu.
Dačić, dok govori o samostalnom izlasku, istovremeno kaže da je nastavak saradnje sa SNS-om posle izbora „u najboljem interesu Srbije“.
Razvod u kojem, dok nije ni počelo preseljenje iz zajedničkog stana, par nagoveštava ponovno venčanje.
Ljubavi možda nema, računice uvek ima
Odnose Vučića i Dačića nikada nije trebalo meriti ljubavlju. Njih dvojica nisu toliko dugo zajedno zato što se vole, nego zato što su jedan drugome bili korisni.
Dačić je Vučiću davao deo starog biračkog tela, političku širinu, međunarodno iskustvo i sliku vlasti šire od SNS-a. Vučić je Dačiću davao ono bez čega SPS, još od devedesetih, veoma teško zamišlja sopstveno postojanje. Vlast.
Samo što se odnos snaga promenio. Nekada je Dačić odlučivao ko će biti premijer. Danas Vučić javno procenjuje hoće li Dačićeva stranka preći cenzus.
Poznato je ko je u ovom braku dobio stan, automobil i starateljstvo nad biračima.
Sledeći izbori za SPS neće biti samo borba za nekoliko procenata. Tačno ćemo shvatiti da li je uspeo politički manevar Ivice Dačića da trinaest godina održi SPS na vlasti ili ga je, funkciju po funkciju i fotelju po fotelju, doveo do ivice političkog opstanka.
A Branko Ružić za svaki slučaj već sedi na rezervnoj klupi. Spreman da uleti čim brak definitivno pukne.
Još uvek nema komentara.