Pluton je pre 20 godina prestao da bude planeta: Odluka koja i danas deli naučnike
Čitave generacije učile su da Sunčev sistem ima devet planeta. Onda su 24. avgusta 2006. astronomi okupljeni u Pragu podigli žute kartone i usvojili novu definiciju planete. Pluton nije ispunio treći uslov, pa je posle 76 godina prebačen u novu kategoriju. Tačno dve decenije kasnije, u udžbenicima i dalje stoji osam planeta, ali rasprava među naučnicima nije završena.
Pluton je otkriven 1930. godine, dobio je ime na predlog jedanaestogodišnje devojčice i ubrzo zauzeo mesto na kraju spiska planeta. Bio je manji, udaljeniji i neobičniji od ostalih, ali njegov status decenijama nije dovođen u pitanje.
Problem se pojavio tek kada su astronomi u istom delu Sunčevog sistema počeli da pronalaze druga ledena tela. Jedno od njih bilo je približno veliko kao Pluton, ali masivnije. Ako je Pluton planeta, zašto to ne bi bio i taj novootkriveni svet? A ako jeste, koliko još planeta čeka da bude pronađeno?
Odgovor na ta pitanja stigao je 24. avgusta 2006. godine. Nije, međutim, zatvorio raspravu.
Planeta kojoj je ime dala devojčica
Američki astronom Klajd Tombo imao je 24 godine kada je u opservatoriji Lovel u Arizoni upoređivao fotografije istog dela neba, snimljene u razmaku od nekoliko dana. Zvezde su ostajale na istom mestu, a jedna svetla tačka se pomerala.
Tombo je 18. februara 1930. shvatio da je pronašao objekat za kojim se tragalo godinama. Otkriće je objavljeno 13. marta, a detalje o fotografskim pločama i njegovom radu danas čuva opservatorija Lovel.
Ime je stiglo iz Engleske. Venetia Burney, jedanaestogodišnja učenica iz Oksforda, čula je za novu planetu tokom doručka sa majkom i dedom. Predložila je da se nazove Pluton, po rimskom bogu podzemnog sveta. Njen deda je predlog prosledio astronomima, a opservatorija ga je prihvatila, navodi NASA. Pluton je tako postao deveta planeta i taj status zadržao je narednih 76 godina.
Otkriće koje je poremetilo poznati red
Astronomi su tokom devedesetih godina prošlog veka otkrivali sve više ledenih objekata iza Neptuna, u oblasti koja se zove Kajperov pojas. Pluton više nije izgledao kao usamljena planeta na rubu sistema, već kao jedan od brojnih svetova u velikom prstenu ledenih tela.
Prelomni trenutak nastupio je 2005. godine. Tim astronoma predvođen Majkom Braunom otkrio je objekat koji će kasnije dobiti ime Erida. Po prečniku je približno veličine Plutona, a njegova masa je oko 27 odsto veća.
Erida je u početku predstavljana kao moguća deseta planeta. Njeno otkriće primoralo je astronome da konačno odgovore na pitanje koje su dugo odlagali: šta je planeta?
Odgovor umalo nije bio sasvim drugačiji od onoga koji danas učimo. Prvi predlog Međunarodne astronomske unije, predstavljen 16. avgusta 2006, ostavljao je Pluton među planetama i proširivao spisak na njih 12. Planete bi postali i Ceres, Plutonov veliki pratilac Haron i objekat koji će ubrzo biti nazvan Erida. Unija je tada procenjivala da bi spisak mogao dodatno da raste.
Samo osam dana kasnije, pred astronomima se našla nova verzija definicije.
Tri uslova i jedan koji Pluton nije ispunio
Prema definiciji koju je Međunarodna astronomska unija usvojila 24. avgusta, planeta mora da ispuni tri uslova. Mora da kruži oko Sunca, da ima dovoljnu masu kako bi je sopstvena gravitacija oblikovala u približno sferno telo i da bude gravitaciono dominantna u području svoje orbite, odnosno da „očisti susedstvo“ oko nje.
Pluton ispunjava prva dva uslova. Treći ne ispunjava, jer se kreće kroz Kajperov pojas, područje u kojem se nalaze brojna druga ledena tela. Zato je svrstan među patuljaste planete.
U svakodnevnom jeziku „patuljasta planeta“ zvuči kao jedna vrsta planete, ali Međunarodna astronomska unija ih definiše kao dve odvojene kategorije. Prema toj podeli, Sunčev sistem ima osam planeta, dok Pluton, Ceres, Erida, Haumea i Makemake pripadaju patuljastim planetama.
Glasanje u Pragu obavljeno je podizanjem žutih kartona. Definicija planete usvojena je velikom većinom, bez pojedinačnog brojanja glasova. O rezoluciji kojom je Pluton izričito svrstan među patuljaste planete glasalo je 411 članova: 237 bilo je za, 157 protiv, a 17 uzdržano.
Sonda je poletela ka planeti, a stigla do patuljaste planete
Sedam meseci pre glasanja, NASA je lansirala sondu New Horizons. U trenutku njenog poletanja Pluton je još bio deveta planeta. Kada je 14. jula 2015. stigla do njega, u zvaničnoj klasifikaciji već je bio patuljasta planeta.
Podaci koje je sonda poslala promenili su dotadašnju sliku o udaljenom i navodno jednoličnom ledenom svetu. Sonda New Horizons snimila je planine visoke između tri i šest kilometara, glečere od azotnog leda, slojeve izmaglice u atmosferi i tragove relativno skorašnje geološke aktivnosti. Fotografije i merenja ukazali su i na mogućnost da se duboko ispod ledene kore nalazi okean tečne vode.
Najpoznatija oblast na Plutonu ima oblik srca i nazvana je Tomboova oblast. U njenom zapadnom delu nalazi se ogroman azotni glečer, a dnevno isparavanje i ponovno smrzavanje leda utiču na strujanje tanke Plutonove atmosfere. NASA navodi da na površini postoje i dine, kao i komadi vodenog leda koji plutaju kroz azotni led poput santi.
Misija New Horizons pokazala je da je Pluton geološki mnogo složeniji nego što su astronomi pretpostavljali pre susreta. Njegova klasifikacija zbog toga nije promenjena, ali je pitanje šta bi definicija planete trebalo da opisuje postalo još važnije.
Zašto rasprava traje i posle 20 godina
Deo astronoma smatra da je kriterijum „čišćenja orbite“ koristan jer pokazuje kakvu ulogu neko telo ima u svom delu Sunčevog sistema. Drugi tvrde da planetu treba određivati prema njenim sopstvenim osobinama, obliku, građi i geološkoj aktivnosti, a ne prema tome šta se nalazi oko nje.
Grupa planetarnih naučnika sa Univerziteta Centralne Floride pregledala je naučnu literaturu iz prethodna dva veka. U studiji objavljenoj 2018. godine autori su naveli da se „čišćenje orbite“ gotovo uopšte nije koristilo kao kriterijum za razlikovanje planeta od drugih nebeskih tela. Predložili su geofizičku definiciju prema kojoj bi planeta bila telo dovoljno masivno da ga gravitacija oblikuje u približno loptast oblik. Takav pristup vratio bi Plutonu status planete, ali bi spisak planeta postao mnogo duži i obuhvatio bi još nekoliko patuljastih planeta i velikih meseca.
Ni protivnici odluke iz 2006. nisu jedinstveni, a Međunarodna astronomska unija nije zakazala novo glasanje. NASA na svojoj stranici o definiciji planete, ažuriranoj u junu 2026. godine, navodi da dogovor među astronomima nije jednoglasan i da rasprava i dalje traje.
Odluka iz Praga rešila je pitanje spiska u udžbenicima, ali nije uklonila dilemu da li nebeska tela treba razvrstavati prema tome kakva su ili prema mestu koje zauzimaju u svom okruženju.
Za sada, Pluton ostaje patuljasta planeta. Dvadeset godina posle glasanja, jedni naučnici prednost daju orbiti i gravitacionom uticaju, a drugi obliku, građi i aktivnosti sveta koji posmatraju. Nekadašnja deveta planeta zato još nije postala samo fusnota u starim udžbenicima.
Još uvek nema komentara.