Ne umiru, ali više ne funkcionišu kao zdrave ćelije. Takozvane „zombi ćelije“ sve više su u centru istraživanja starenja, a naučnici sada otkrivaju nove načine na koje mogu da podstaknu upalu i oštete okolno tkivo.
Naše telo svakodnevno uklanja oštećene ćelije. Neke se poprave, dok druge prolaze kroz programiranu smrt. Međutim, neke ćelije mogu da uđu u stanje koje se naziva ćelijska senescencija.
One prestaju da se dele, ali ne nestaju.
Upravo zbog toga dobile su popularni nadimak „zombi ćelije“.
Šta rade „zombi ćelije“?
Problem nastaje zato što senescentne ćelije mogu ostati aktivne i početi da luče različite molekule koji podstiču upalu. Taj proces poznat je kao SASP – senescence-associated secretory phenotype.
Kako starimo, sposobnost organizma da uklanja ove ćelije može da oslabi, pa one počinju da se nakupljaju u tkivima.
Prema istraživanju Mayo Clinic, njihovo nagomilavanje povezano je sa hroničnom upalom i različitim promenama koje prate starenje, uključujući probleme sa tkivima, kostima i zarastanjem.
Nova istraživanja otkrivaju još jedan problem
Naučnici Mayo Clinic su tokom 2026. godine objavili više istraživanja koja ukazuju na važnu ulogu mitohondrija, struktura koje proizvode energiju u ćelijama.
Kada mitohondrije postanu nefunkcionalne, njihova DNK i RNK mogu da aktiviraju imuni sistem i doprinesu stvaranju upalnih signala.
Drugim rečima, naučnici sada pokušavaju da shvate ne samo kako „zombi ćelije“ nastaju, već i kako tačno pokreću hroničnu upalu u organizmu.
Mogu li da se uklone?
Tu počinje jedan od najzanimljivijih pravaca istraživanja dugovečnosti.
Lekovi koji ciljaju senescentne ćelije nazivaju se senoterapeutici. Jedna grupa, senolitici, pokušava da ih ukloni, dok druga nastoji da smanji njihovo štetno lučenje bez uništavanja same ćelije.
Eksperimenti na miševima već su pokazali da uklanjanje određenih senescentnih ćelija može odložiti pojavu pojedinih problema povezanih sa starenjem.
Ali postoji važna prepreka.
Nisu sve „zombi ćelije“ loše
Naučnici sve više otkrivaju da je priča mnogo složenija nego što se ranije mislilo.
Pojedine senescentne ćelije mogu imati korisne funkcije, uključujući ulogu u zarastanju rana i održavanju ravnoteže u tkivima.
Zbog toga cilj budućih terapija verovatno neće biti jednostavno „ubiti sve zombi ćelije“, već pronaći način da se uklone ili utišaju samo one koje zaista štete organizmu.
Da li ovo znači da ćemo moći da zaustavimo starenje?
Još ne.
Najzanimljiviji rezultati trenutno dolaze iz laboratorijskih istraživanja i eksperimenata na životinjama. Naučnici još moraju da utvrde koje senescentne ćelije treba ciljati, kako to bezbedno uraditi i da li će takve terapije imati isti efekat kod ljudi.
Ipak, istraživanja otvaraju potpuno novi pogled na starenje.
Možda budućnost medicine neće biti u pokušaju da zaustavi vreme, već u tome da spreči ćelije koje stare da naprave štetu ostatku organizma.
A „zombi ćelije“ mogle bi da budu jedan od ključnih delova te slagalice.
Još uvek nema komentara.