Popularna svakodnevna navika jeste korisna po zdravlje, ali nije čudotvorni lek
Sve popularniji trend ispijanja takozvanih „šotova“ jabukovog sirćeta svako jutro privukao je pažnju mnogih koji tragaju za prirodnim načinom da poboljšaju zdravlje, stabilizuju nivo šećera u krvi i podstaknu varenje. Iako ovaj eliksir bogat antioksidansima i sirćetnom kiselinom može doneti umerene metaboličke koristi i smanjiti napade želje za slatkišima, stručnjaci naglašavaju da je ključ u umerenosti i pravilnoj pripremi, jedna do dve kašike razblažene u vodi ili soku sasvim su dovoljne, dok prekomerna upotreba nosi rizik od oštećenja zubne gleđi i ozbiljnih stomačnih tegoba.
Jabukovo sirće se dobija u dvostepenom procesu fermentacije soka od jabuke, gde kvasac prvo pretvara šećere u alkohol, a potom specifične bakterije pretvaraju taj alkohol u sirćetnu kiselinu, dajući mu prepoznatljiv, oštar ukus i antiinflamatorna svojstva. Tradicionalno se koristilo još u davnim vremenima za lečenje infekcija i dezinfekciju rana, dok se u modernim domaćinstvima čuva i kao neizostavan dodatak salatama i marinadama.
Danas se ovi šotovi najčešće pripremaju tako što se jedna do dve kašike prirodnog sirćeta pomešaju sa čašom vode ili voćnog soka kako bi se neutralisala jaka kiselina. Radi boljeg ukusa i dodatnog zdravstvenog efekta, u mešavinu se često dodaju med ili javorov sirup, kao i moćni začini poput đumbira koji umiruje grlo, cimeta koji pomaže u kontroli glukoze, ili kurkume u kombinaciji sa crnim biberom.
Kako prenosi magazin Health, svakodnevni unos do 30 mililitara jabukovog sirćeta može pružiti značajnu podršku organizmu, ali da istraživanja daju mešovite rezultate i da ovaj napitak ne treba posmatrati kao čudotvorni lek već kao dopunsku terapiju.
Odličan izvor antioksidanata i prirodni regulator šećera
Jabukovo sirće obiluje antioksidansima kao što su flavonoidi, galna, ferulinska i kofeinska kiselina, katehini, kao i vitaminima C, E i beta-karotenom. Delovanjem bakterija sirćetne kiseline tokom fermentacije znatno se povećava antioksidativna i protivupalna aktivnost samog napitka.
Jedna od najznačajnijih prednosti odnosi se na stabilizaciju glukoze u krvi. Redovno konzumiranje može smanjiti nivo šećera na prazan stomak kod gojaznih osoba, a najizraženiji efekti zabeleženi su nakon višemesečne primene kod pacijenata sa dijabetesom tipa 2. Pored toga, sirće pomaže i osobama bez dijagnostikovanih oboljenja i utiče na snižavanje HbA1c, pokazatelja dugoročne kontrole glukoze.
Manje žudnje za hranom, bolji holesterol i pritisak
Zahvaljujući sirćetnoj kiselini koja usporava pražnjenje želuca i apsorpciju šećera u crevima, sprečavaju se nagli skokovi i padovi glukoze koji najčešće izazivaju neodoljivu želju za jednostavnim ugljenim hidratima i slatkišima nakon padova energije.
Studije navode i pozitivne efekte na lipidni status, dnevna doza od 15 mililitara sirćeta tokom osam nedelja pokazala je smanjenje ukupnog holesterola i triglicerida, što je posebno uočeno kod obolelih od dijabetesa tipa 2. Takođe, pregledi istraživanja kod osoba sa gojaznošću i povišenim masnoćama ukazuju da doza od 30 mililitara može smanjiti i sistolni i dijastolni krvni pritisak.
Uticaj na zdravlje digestivnog trakta
Posebno su zanimljivi nalazi kod žena sa poliendokrinim metaboličkim sindromom jajnika (PMOS, ranije poznat kao PCOS). Istraživanje je pokazalo da je konzumiranje 15 mililitara jabukovog sirćeta dnevno tokom 90 ili više dana dovelo do poboljšanja funkcije jajnika i osetljivosti na insulin, iako stručnjaci ističu da su potrebne dodatne studije kako bi se ovi rezultati potvrdili.
Kada je reč o zdravlju creva, sirovo i nefiltrirano jabukovo sirće sadrži takozvanu „majku“ (talog od fermentacije) bogatu bakterijama i antioksidansima koji ublažavaju upale. Ipak, za razliku od fermentisanih mlečnih proizvoda poput jogurta, sirće nije primarni izvor probiotika, te ga ne treba smatrati njihovom zamenom.
Rizici i upozorenja: Kada jabukovo sirće može da nam naškodi?
Uprkos brojnim potencijalnim koristima, stručnjaci skreću pažnju na jasne mere opreza. Zbog svoje visoke kiselosti, konzumiranje doza većih od preporučenih 30 mililitara dnevno može trajno oštetiti zubnu gleđ.
Takođe, osobe koje pate od gastroezofagealne refluksne bolesti (GERB) mogu osetiti pogoršanje simptoma poput nadimanja i gorušice, jer usporeno pražnjenje želuca dodatno opterećuje digestivni sistem. Iz istog razloga, pacijenti sa gastroparezom ili oni koji zavise od insulinske terapije moraju biti izuzetno oprezni, jer sirće može izazvati nepredvidive oscilacije nivoa šećera u krvi. Pre uvođenja ove navike u svakodnevnu rutinu, konsultacija sa izabranim lekarom je neophodna.
Još uvek nema komentara.