Da li je naslednik kozmetičkog carstva dao Trampu ideju o preuzimanju Grenlanda?

Čovek koji je predsedniku Sjedinjenih Američkih Država Donaldu Trampu prvi dao ideju o preuzimanju Grenlanda mogao bi da bude Ronald Loder, poznati biznismen i naslednik kozmetičkog carstva Este Loder (Estée Lauder), piše britanski Gardijan.

List prenosi izjavu Džona Boltona, nekadašnjeg savetnika za nacionalnu bezbednost američkog predsednika, koji tvrdi da mu je Tramp tokom prvog mandata rekao da mu je jedan istaknuti poslovni čovek predložio da SAD kupi Grenland. 

Ispostavilo se da je reč o dugogodišnjem predsednikovom prijatelju Ronaldu Loderu, koji će kasnije steći i poslovne interese na toj danskoj teritoriji, a Trampa poznaje više još od šezdesetih godina prošlog veka, piše Gardijan.

Bolton je potvrdio da je s Loderom razgovarao o predlogu za Grenland, nakon čega je tim Bele kuće počeo da istražuje načine za povećanje američkog uticaja na arktičkoj teritoriji.

Prema Boltonovim rečima, Trampovo ponovno bavljenje Loderovom idejom tokom drugog mandata tipično je za njegov način delovanja. „Delove informacija koje čuje od prijatelja, on uzima kao istinu i ne možete mu promeniti mišljenje.“

Osam godina kasnije, Tramp razmatra ne samo kupovinu Grenlanda, već i njegovo moguće preuzimanje silom. Kao i kod mnogih iz predsednikovog okruženja, čini se da se Loderovi politički predlozi preklapaju s njegovim poslovnim interesima.

Dok je Tramp pojačavao svoje pretnje o zauzimanju Grenlanda, Loder je tamo sticao komercijalne udele. On je takođe deo konzorcijuma čija je želja za pristupom ukrajinskim mineralima, kako se čini, podstakla Trampa da zatraži deo resursa te ratom pogođene zemlje.

Nakon rada u porodičnom kozmetičkom biznisu, Loder je služio pod Ronaldom Reganom u Pentagonu, zatim kao ambasador u Austriji, pre nego što se 1989. godine bezuspešno kandidovao za gradonačelnika Njujorka.

Kada je Tramp pobedio na predsedničkim izborima 2016. godine, Loder je donirao 100.000 dolara fondu za prikupljanje sredstava „Trump Victory“. Kada je Trampovo mentalno stanje dovedeno u pitanje 2018. godine, Loder ga je nazvao „čovekom neverovatne pronicljivosti i inteligencije“.

Te iste godine, Loder je rekao da pomaže Trampu u „nekim od najkompleksnijih diplomatskih izazova koji se mogu zamisliti“. Čini se da je to uključivalo i sejanje ideje o širenju na Arktik. 

Sledeće godine, Vol Strit Džurnal je otkrio Trampovo interesovanje za Grenland. Danski lideri su izrazili ogorčenje. Tramp je odgovorio tvitovanjem slike zlatne Trampove kule koja se nadvija nad jednim selom, uz natpis: „Obećavam da ovo neću uraditi Grenlandu!“

I promise not to do this to Greenland! pic.twitter.com/03DdyVU6HA

— Donald J. Trump (@realDonaldTrump) August 20, 2019

Trampova opsesija Grenlandom se nastavila, kao i Loderova. Prošlog februara, ubrzo nakon što se Tramp vratio u Belu kuću, Loder je stao u njegovu odbranu kada je predsednik javno razmatrao vojno preuzimanje najvećeg ostrva na svetu.

„Trampova ideja o Grenlandu nikada nije bila apsurdna – bila je strateška“, napisao je Loder u Njujork Postu. Nastavio je: „Ispod njegovog leda i stena nalazi se riznica retkih zemnih elemenata neophodnih za veštačku inteligenciju, napredno naoružanje i savremenu tehnologiju. Kako se led povlači, pojavljuju se novi pomorski putevi koji preoblikuju globalnu trgovinu i bezbednost.“

Sa Grenlandom u „epicentru nadmetanja velikih sila“, tvrdio je Loder, SAD bi trebalo da traže „strateško partnerstvo“. Dodao je: „Godinama sam blisko sarađivao sa poslovnim i vladinim liderima Grenlanda na razvoju strateških investicija tamo.“

Otkako je Loder 2018. godine skrenuo Trampovu pažnju na Grenland, kako su prvi izvestili američki novinari Piter Bejker i Suzan Glaser u svojoj knjizi „The Divider“, čini se da je kozmetički milijarder uložio znatna sopstvena sredstva u ovu arktičku teritoriju.

Danski korporativni registri pokazuju da je kompanija sa adresom u Njujorku i neimenovanim vlasnicima poslednjih meseci investirala u Grenland.

Jedan od njenih poduhvata je izvoz „luksuzne“ izvorske vode sa ostrva u Bafinovom zalivu. Kada je jedan danski list u decembru izvestio da je Loder među investitorima, citirao je grenlandskog biznismena uključenog u projekat. „Loder i njegove kolege iz investicione grupe imaju veoma dobro razumevanje i pristup tržištu luksuza“, rekao je on.

Ova grupa investitora navodno takođe nastoji da proizvodi hidroelektričnu energiju iz najvećeg grenlandskog jezera za potrebe aluminijumske topionice.

Nije jasno kakav bi efekat američko preuzimanje Grenlanda – putem invazije, kupovine ili ubeđivanja – moglo imati na Loderove komercijalne interese tamo.

Nakon Trampovih komentara – izrečenih posle slanja trupa radi hvatanja vladara Venecuele – da je Grenland veoma potreban SAD-u, danska premijerka je upozorila da bi vojna akcija jedne članice NATO-a protiv druge dovela do raspada saveza.

Tramp, međutim, deluje nepokolebljivo. „Radićemo nešto sa Grenlandom“, rekao je prošle nedelje, „bilo na lep način ili na teži način.“ Posle sastanka u Beloj kući u sredu, danski ministar spoljnih poslova Lars Leke Rasmusen izjavio je: „Nismo uspeli da promenimo američki stav. Jasno je da predsednik ima ovu želju da osvoji Grenland.“