Japanska borilačka veština aikido bazirana je na tehnikama koje napad i snagu protivnika koriste da bi ga savladali. Nešto slično Rusija je počela da primenjuje u ratu u Ukrajini, gde klasične granice ratovanja sve više blede. Rusija je usavršila jednu od najlukavijih taktika elektronskog ratovanja do sada. Preusmerava ukrajinske dronove ka teritoriji NATO zemalja, pre svega baltičkih država. Umesto da ih samo obori, ruska vojska ih pretvara u svoje nevoljne saveznike u hibridnoj igri „sive zone“.
Prema izjavama ukrajinskih zvaničnika, uključujući ministra spoljnih poslova Andrija Sibihu, ruski sistemi Krasuha-4 i Borisoglebsk-2 predstavljaju srž ove operacije. Tehnika je naizgled jednostavna, ali izuzetno efikasna: GPS zaglušivanje – ruski emiteri šalju jači signal od satelita, „oslepljujući“ dron. Zatim se ubacuju lažne koordinate koje dronu sugerišu da je zalutao duboko na rusku teritoriju. Dron, verujući da je ugrožen, automatski se okreće ka zapadu – prema Estoniji, Letoniji, Litvaniji ili Finskoj.
Rezultat? U poslednjih nekoliko meseci zabeleženo je više incidenata u kojima su ukrajinski dronovi pali na teritoriju baltičkih zemalja, dok je jedan čak oboren od strane NATO aviona iznad Estonije.
Ovo nije obična tehnička smicalica. Reč je o klasičnom primeru hibridnog ratovanja u kojem Rusija koristi ukrajinske dronove kao „proksi“ oružje. Ciljevi su višestruki. Testira se reakcija NATO-a bez direktnog sukoba. Seje se razdor između Kijeva i baltičkih saveznika. Stvara se narativ da „Ukrajina ugrožava NATO“. Prisiljava se Alijansa da troši resurse na protivdronovske sisteme, patroliranje avijacije i pojačani nadzor.
Time se vešto izbegava da NATO aktivira član 5. o zajedničkoj odbrani, a istovremeno se vrši konstantan pritisak na istočni bok NATO-a. Rusija tako kompenzuje sopstvene slabosti u klasičnom vazduhoplovstvu, pretvarajući odbrambene mere u ofanzivni strateški alat.
Slične taktike viđene su ranije u Siriji, ali u Ukrajini su dovedene do nivoa sistematske operacije. Jeftini, masovno proizvedeni dronovi pokazuju se kao izuzetno ranjivi na elektronsko ratovanje – što ruska strana vešto eksploatiše.
Ova taktika otkriva da u savremenom ratu dominira elektronika nad klasičnim sredstvima, GPS se kao osnovni sistem navigacije pokazao kao veoma ranjiv. Nameće se hitna potreba da se razviju novi navigacijski sistemi, vizuelno vođenje, satelitske varijante…
Ukrajina gubi efikasnost svojih napada, dok NATO zemlje bivaju uvučene u spiralu dodatnih troškova i političkih tenzija. Baltičke države, koje su ionako najosetljivije na rusku pretnju, s pravom zahtevaju pojačanu zaštitu.
Rusija je ovom taktikom pokazala da ne mora direktno napadati NATO da bi destabilizovala Evropu. Dovoljno je da rat „proširi“ koristeći tuđe oružje i tuđe greške. Ovo je rat novog doba – gde se pobede ne mere samo uništenim tenkovima i artiljerijom, već sposobnošću da se protivnik natera da sam sebi nanosi štetu.
Ako Zapad ne razvije brze i efikasne mere zaštite od GPS spoofinga i elektronskog ratovanja, ovakve operacije mogle bi postati standard u budućim sukobima velikih sila. Igra „sive zone“ ulazi u novu, opasniju fazu.
Još uvek nema komentara.