Naučnici otkrili da ljudski smeh vodi poreklo od zajedničkog pretka sa velikim majmunima
Smeh je jedna od najprepoznatljivijih ljudskih osobina i često ga povezujemo sa humorom, srećom i društvenim odnosima. Međutim, novo naučno istraživanje pokazuje da je smeh mnogo stariji od samog čoveka i da njegovi koreni sežu čak 15 miliona godina unazad.
Međunarodni tim naučnika proučavao je način na koji se smeju ljudi, ali i naši najbliži evolutivni rođaci, šimpanze, bonoboi, gorile i orangutani. Analizirani su brojni audio-snimci nastali tokom igre, golicanja i drugih situacija koje izazivaju spontanu reakciju. Cilj istraživanja bio je da se utvrdi da li postoji zajednički obrazac smeha kod svih ovih vrsta.
Rezultati su pokazali da, uprkos razlikama u zvuku, ljudi i veliki majmuni dele gotovo isti osnovni ritam smeha. Zvuci se javljaju u pravilnim vremenskim razmacima, što ukazuje na to da je ovakav način izražavanja emocija nastao kod zajedničkog pretka mnogo pre nego što su se razvili govor i jezik.
Naučnici smatraju da je smeh u prošlosti imao važnu ulogu u opstanku. Nije služio samo kao reakcija na nešto zabavno, već i kao način da članovi grupe pokažu da nema opasnosti, da učvrste međusobno poverenje i održe bliske društvene veze. Slična ponašanja mogu se primetiti i danas kod velikih majmuna, koji se smeju tokom igre, jurnjave ili golicanja.
Iako ljudi i veliki majmuni imaju zajedničku osnovu, ljudski smeh je tokom miliona godina evolucije postao mnogo složeniji. Ljudi mogu da se smeju iz različitih razloga, zbog humora, iznenađenja, neprijatnosti, nervoze, ironije ili čak kao način da prikriju druge emocije. Takođe možemo svesno da kontrolišemo smeh, da ga zaustavimo, odglumimo ili promenimo njegov intenzitet, što kod drugih primata nije u toj meri razvijeno.
Prema mišljenju istraživača, upravo razvoj ovakve kontrole nad glasom i disanjem mogao je da bude jedan od ključnih koraka ka nastanku ljudskog govora. Pre nego što su naši preci počeli da komuniciraju rečima, verovatno su koristili različite zvukove, uključujući smeh, kako bi izražavali emocije i održavali društvene odnose.
Ovo otkriće pruža novi uvid u razvoj čoveka i pokazuje da neke od naših najvažnijih osobina imaju mnogo dublje evolutivne korene nego što se ranije pretpostavljalo. Naučnici veruju da će dalja istraživanja pomoći da se još bolje razume kako su se razvili govor, emocije i složena društvena komunikacija koja danas razlikuje ljude od drugih vrsta.
Još uvek nema komentara.