Često viđamo dramatične naslove kako šećer hrani rak. Ako ćelije tumora vole šećer, izbacivanje istog treba da ih “izgladni”. Zvuči jednostavno, ali biologija ljudskog tela je daleko složenija.
Činjenica je da sve ćelije u našem telu koriste glukozu, odnosno osnovni šećer u krvi, kao primarni izvor energije. Tačno je da ćelije raka troše glukozu mnogo brže nego zdrave ćelije. Ovaj fenomen poznat je kao Varburgov efekat, nazvan po nobelovcu Otu Varburgu koji ga je otkrio 1920-ih godina.
Zbog te ubrzane potrošnje, na PET skeneru, koji koristi radioaktivni marker glukoze, tumori “zasvetle“ jače. Centar za maligne bolesti “MD Anderson” naglašava da konzumiranje šećera neće direktno da ubrza razvoj maligne bolesti, niti će izbacivanje šećera da zaustavi bolest.
Naše telo samo održava nivo šećera u krvi stabilnim. Ako potpuno prestanemo da jedemo šećer i ugljene hidrate, telo počinje da razgrađuje masti i proteine.
Američko društvo za maligne bolesti upozorava da ekstremne dijete, poput veoma restriktivnih keto dijeta, bez nadzora lekara mogu da dovedu do gubitka mišićne mase i slabljenja imunog sistema, što je posebno opasno za pacijente na hemoterapiji. Bolest će svakako naći način da dođe do energije, dok zdrave ćelije mogu da ispaštaju.
Šećer kao “saučesnik”
Šećer nije kancerogen sam po sebi, poput duvana. Ipak, postoji indirektna veza.
Prema izveštajima Svetskog fonda za istraživanje malignih bolesti, prekomerni unos šećera, naročito onog u gaziranim pićima ili prerađenoj hrani, glavni je krivac za više faktora rizika.
Višak masnog tkiva luči hormone, poput estrogena, i proteine koji izazivaju hronične upale u telu. Visok nivo insulina može da stimuliše deobu ćelija, pa i onih malignih. Dakle, problem nije kockica čokolade koju pojedemo, već dugogodišnji višak kalorija koji vodi do brojnih metaboličkih poremećaja.
Umesto da brojimo svaki gram šećera, bitnija je izbalansirana ishrana. Svetska zdravstvena organizacija savetuje da smanjimo unos šećera na manje od 5 do 10% ukupnih kalorija, odnosno da unosimo oko 25 do 50 grama dnevno. Preporuke su da jedemo voće, povrće i integralne žitarice, koje sadrže šećer, ali sadrže i vlakna, koja usporavaju apsorpciju šećera. Prirodni šećeri sadrže vitamine i antioksidanse, koji su vrlo korisni u borbi protiv malignih bolesti.
Tvrdnja “šećer hrani rak“ nije sasvim tačna. Tačno je da ćelije tumora metabolišu više glukoze, ali izbacivanje šećera nije magični lek. Veza leži u kontroli telesne težine i zdravlju metabolizma.
Najbolji način da smanjite rizik i da pomognete svom telu tokom oporavka je ishrana bogata vlaknima, manje prerađenih namirnica i redovna fizička aktivnost. Ukoliko se borite sa malignom bolešću, svakako se posavetujte sa lekarom u vezi sa načinom ishrane.
Još uvek nema komentara.