Stručnjaci sa Harvarda objašnjavaju kakav efekat alkohol i slatki napici imaju na naše zdravlje. Čista, obična voda – da. Gazirani sokovi i druga zaslađena pića – ne. Alkohol u svojim brojnim oblicima – možda, ali uvek umereno.
Na panelu održanom u školi „Harvard Čen“, stručnjaci su se fokusirali na pića, naglašavajući da su zdravstveni efekti konzumacije tečnosti jednako ozbiljni kao i rizici koji dolaze sa hranom.
„Od prve jutarnje kafe, do čaše vina uveče ili energetskog pića, ovi napici su utkani u naš stil života i kulturu“, tvrdi Timoti Rebek, profesor prevencije raka.
„Ipak, uticaj pića na zdravlje, posebno kada je reč o kanceru i hroničnim bolestima, često je zbunjujuć i kontroverzan”, kaže on.
Alkohol: Balans rizika i koristi
Alkohol je zauzeo centralno mesto zbog svog mešovitog zdravstvenog profila. Profesori Erik Rim i Valter Vilet izneli su prednosti i mane.
Rim tvrdi da umerena konzumacija, pola ili jedno piće dnevno, dokazano štiti od srčanog udara i smanjuje ukupnu smrtnost na nivou populacije.
S druge strane, studije pokazuju da alkohol povećava rizik od nekoliko vrsta kancera, uključujući rak dojke.
„Ljudi koji piju pola ili jedno piće dnevno žive najduže, jer ređe umiru od srčanog udara“, rekao je Rim.
„Možda imaju nešto veći rizik od kancera, ali je apsolutni rizik od srčanog udara veći od apsolutnog rizika od raka dojke ili debelog creva”.
Vilet je dodao da izbor zavisi od individualnog konteksta. Mlada žena sa zdravim srcem možda bi trebalo da se fokusira na rizik od raka dojke, dok bi neko sa porodičnom istorijom srčanih oboljenja mogao da ima drugačiju računicu.
Društveni uticaj i zavisnost
Ana Gramon sa Stenforda napomenula je da najveći negativni uticaj alkohola na društvo ne dolazi od umerene konzumacije, već od zavisnosti i prekomernog pijenja, što vodi do saobraćajnih nesreća i nasilja. Cilj javnih politika nije potpuna prohibicija, već “pomeranje krive“ ka nižoj, umerenoj potrošnji.
Gazirani sokovi: Odgovor je uvek NE
Za razliku od alkohola, slika o gaziranim i slatkim sokovima je kristalno jasna i isključivo negativna. Jedna limenka soka sadrži oko 10 kašičica šećera. Konzumacija ovih pića direktno je povezana sa gojaznošću, koja pevećava rizik od raka, i sa dijabetesom, koji povećava rizik od srčanog i moždanog udara.
„Kada uporedite gazirani sok sa vodom, kafom ili čajem, šta god da je alternativa, ona pobeđuje“, jasan je Rim.
Vilet je dodao da su veštački zaslađivači bezbednija opcija od šećera, ali da je najbolji i najjednostavniji izbor voda sa česme, piše Harvard gazeta.
Još uvek nema komentara.