Zašto su alergije sve češće i mogu li da se pojave „iznenada“?
Nekada je proleće za mnoge značilo samo duže dane, miris lipe, otvorene prozore i prve kafe u baštama. Danas, za sve veći broj ljudi, dolazak toplijih dana znači i suzne oči, kijanje, zapušen nos, umor i osećaj da „nešto nije u redu“. Mnogi tek u tridesetim, četrdesetim, pa čak i kasnije prvi put otkrivaju da imaju alergiju i to baš u sezoni polena.
Lekari upozoravaju da broj ljudi sa sezonskim alergijama raste iz godine u godinu, a stručnjaci to povezuju sa klimatskim promenama, zagađenjem vazduha i produženim sezonama cvetanja biljaka. Ono što je nekada trajalo nekoliko nedelja, danas može da traje mesecima.
Šta izaziva prolećne alergije?
Najčešći „krivac“ za prolećne alergije je polen, sitna zrnca koja biljke oslobađaju tokom cvetanja. Organizam kod alergičnih osoba polen pogrešno prepoznaje kao opasnost, pa imuni sistem reaguje burno i proizvodi histamin, supstancu koja izaziva simptome alergije.
U Srbiji najviše problema stvaraju polen drveća (breza, leska, jova, čempres), polen trava, kasnije tokom godine ambrozija, koja je među najjačim alergenima.
Dodatni problem je što zagađenje vazduha može da „pojača“ dejstvo polena. Čestice izduvnih gasova i smoga iritiraju sluznicu nosa i pluća, pa organizam postaje osetljiviji.
Kako razlikovati alergiju od virusa ili prehlade?
Mnogi u proleće pomisle da su „zakačili virus“, ali postoje razlike.
Kod alergije je često uporno kijanje, svrab nosa i očiju, suzenje očiju, providan sekret iz nosa, zapušen nos, grebanje u grlu, umor i malaksalost.
Za razliku od virusa, alergije uglavnom ne izazivaju temperaturu, ne prolaze za nekoliko dana, traju dok traje izloženost alergenu, često se pojačavaju napolju ili tokom vetrovitih dana.
Kod nekih ljudi simptomi mogu biti toliko jaki da utiču na koncentraciju, san i svakodnevno funkcionisanje. Pojedini opisuju osećaj „magle u glavi“, iscrpljenosti i hroničnog umora.
Mogu li alergije da se pojave odjednom?
Da, i to je nešto što zbunjuje veliki broj ljudi.
Nije retkost da osoba godinama nema nikakve tegobe, a onda se alergija pojavi „preko noći“. Lekari objašnjavaju da organizam može dugo da bude tolerantan na određeni alergen, a da se tek kasnije razvije preosetljivost.
Na to mogu da utiču genetika, stres, hormonske promene, virusne infekcije, promene imuniteta, zagađenje, dugotrajna izloženost alergenima.
Zato danas nije neobično da neko prvi put dobije sezonsku alergiju sa 35 ili 50 godina.
Da li alergije mogu da se spreče?
Potpuna prevencija nije uvek moguća, ali simptomi mogu značajno da se ublaže.
Lekari najčešće savetuju izbegavanje boravka napolju kada je koncentracija polena najveća, zatvaranje prozora tokom vetrovitih dana, tuširanje i pranje kose nakon dolaska spolja, češće menjanje odeće i posteljine, korišćenje prečišćivača vazduha, izbegavanje sušenja veša napolju tokom sezone polena.
Važno je i praćenje polenskih prognoza, jer koncentracija polena može drastično da varira iz dana u dan.
Kako se leče prolećne alergije?
Najčešće se koriste antihistaminici, sprejevi za nos, kapi za oči, ali i inhalaciona terapija kod težih slučajeva.
Kod ljudi koji imaju ozbiljne i dugotrajne tegobe, alergolozi nekada preporučuju imunoterapiju, dugotrajan tretman kojim se organizam postepeno „navikava“ na alergen.
Iako mnogi pokušavaju da izbegnu lekove, stručnjaci upozoravaju da nelečene alergije mogu dovesti do komplikacija, uključujući hronične upale sinusa ili razvoj alergijske astme.
Prirodni načini lečenja alergija
Mnogi traže „prirodno rešenje“, med, čajeve, biljne preparate ili promenu ishrane. Neki od tih metoda mogu da pomognu u ublažavanju simptoma, ali lekari upozoravaju da ne postoje ozbiljni dokazi da prirodni preparati mogu trajno izlečiti alergiju.
Lokalni med, često pominjan kao pomoć kod alergija, može kod nekih ljudi blago pomoći, ali nije zamena za terapiju. Isto važi i za biljne preparate.
Najveći problem nastaje kada ljudi ozbiljne simptome pokušavaju da „istrpe“ ili leče isključivo alternativnim metodama, posebno ako imaju otežano disanje ili simptome astme.
Zašto su alergije danas sve češće?
Stručnjaci smatraju da kombinacija klimatskih promena, urbanog života i zagađenja menja način na koji naš organizam reaguje.
Sezone cvetanja počinju ranije i traju duže nego pre nekoliko decenija. Uz to, toplije zime omogućavaju biljkama da proizvode više polena, dok zagađenje dodatno iritira disajne puteve.
Zbog toga mnogi imaju utisak da „proleće više ne miriše isto“. I možda je upravo to najbolji opis modernih sezonskih alergija. Nekada su bile prolazna neprijatnost, a danas su za milione ljudi postale deo svakodnevice.
Kako preživeti sezonu alergija bez suza i kijanja
23. mar 2026.
Još uvek nema komentara.