“Kad botovi sa Veštačkom inteligencijom počnu da maltretiraju ljude, onde se čak i Silicijumska dolina uznemiri”. To je naslov teksta u Volstrit žurnalu u kojem se opisuje prvi javni napad veštačke inteligencije na čoveka.
Skot Šambauh je prvi čovek u istoriji kojeg je napala Veštačka inteligencija. AI se nije složila sa njegovom procenom i pokušala da utiče da on promeni odluku.
AI bot, autonomy softverski agent se usprotivo Šambauhu koji radi kao volonter u Piton biblioteci za vizuelizaciju podataka koju svakodnevno koriste milioni programera u svetu. Njegov posao je da pregleda tuđi kod, prihvati šta valja ili odbije šta nije dobro. Samostalni AI agent – programm za rad bez ljudskog nadzora je sam napisao kod, sam ga je predao, a kada ga je Šambauh odbio, bot je reagovao bez naloga i odobrenja i odlučio da se suprotstavi. Napisao je i javno objavio analizu u kojem Šambauha opisuje kao osobu sa predrasudama prema veštačkoj inteligenciji, intelektualno nesigurnu i sklonu dvostrukim standardima. Tekst koji je objavio robot ima 1100 reči, argumentovan je i struktuiran i javno dostupan.
Volstrit žurnal opisuje ovaj incident kao jasnu kristalizaciju strahova od veštačke inteligencije.
Bot nije bio “ljut” u klasičnom smislu reči, jer AI nema emocija, ali je imao cilj i kada je naišao na prepreku i – reagovao. Rezultat je funkcionalno – osveta. Pokazao je kao da ima volju, što je novi nivo problema sa AIBot nije bio zlonamerno programiran, verovatno konstruktori nisu ni znali da može da pruži ovakvu reakciju. Šambauh je pretrpeo javnu štetu.
Ovo je jedinstven slučaj i presedan, koji otvara mnoge nedoumice i izaziva strahove. AI je sveprisutniji u svakodnevnom životu, postepeno briše granice između fikcije i stvarnosti, između komunikacije i perfidne manipulacije. Ne mogu se sagledati uticaju na ljude i nacije koje vrši AI. Godinama društvenim mrežama kruže sadržaji – lažni citati, fabrikovane slike, klonirani glasovi, depfake video zapisi u kojima poznata lica izgovaraju nešto što nikada nisu rekli. Paralelna digitalna stvarnost je postala neprepoznatljiva i identifikuje se kao realnost. To je realan rizik.
Šta ako se ovakav incident dogodi u vojnim sistemima koji se već dugo oslanjaju na veštačku inteligenciju? Da li je to novo bojno polje velikih sila koje ulažu bilione u razvoj veštačke inteligencije?
Još uvek nema komentara.