Andrej Tanko – strah od mirnog pogleda ili kako je jedan student postao opasan za režim
Foto: N1
Ima u modernoj istoriji politike i sile jedna večita, gotovo groteskna zakonitost. Imperije, režimi i privremeni gospodari naših sudbina uvek se najviše plaše onih koje ne mogu da potkupe, niti da uplaše. Plaše se dostojanstva.
Osnovni sud u Pančevu proglasio je studenta Andreja Tanka krivim za ometanje službenog lica i izrekao mu kaznu uslovnog kućnog pritvora od šest meseci. Njemu se stavlja na teret da je na protestu 13. avgusta prošle godine “prskao policiju tečnošću nepoznatog porekla”.
Student sa fotografije koja obišla svet
Andrej Tanko, to je onaj student sa fotografije koja je obišla svet sa porukom da i u Srbiji ima pristojnih i hrabrih ljudi koji mogu nasilnika da pogledaju u oči. U Srbiji, čija se istorija opisuje i ubistvima vladara, ispred kordona kriminalaca i plaćenika naoružanih štanglama, bokserima i bejzbol palicama, pojavio se mladić “naoružan” pogledom. Nije bežao, nije se saginjao, nije molio. Stajao je. I to je ono što ih najviše boli – mirna, hladna, odlučnost koju ne mogu da kupe, niti slome batinama.
To, ipak, nije bio samo pogled koji je postao “subverzivna delatnost”. To je bila infekcija koje se kleptokratska vlast, u jeku svoje prividne svemoći, najviše uplašila. Strah od mladosti i istine. Nema veće drskosti za diktaturu od čoveka koji odbija da trepne pred njenim pretnjama.
Simbol nenasilnog otpora
Jer, sila na galamu odgovara pendrekom. Ali ostaje uplašena pred tišinom koja traži odgovore.
Oni što izmišljaju da su bili “najbolji studenti”, “vođe navijača”, da “nikada neće prodati Kosovo”… uplašili su se tog pogleda. On je sve što oni nisu, a što bi želeli da budu. Nije kupio diplomu, nije ukrao ništa, bori se za opstanak, nije uprljan… Simbol studenata koji provode noći nad knjigom dok im sudija meri koliko smeju da izađu iz kuće.
Na njih je udario kriminalcima kojima je koeficijent inteligencije manji od broja cipela, a voze blindirane džipove i čuvaju stražu u Ćacilendu, jer je to unosnije od svih njihovih kombinacija. Njih čuvaju bezbednjaci kojima je vlast naredila da tragaju za vaučerima za banju, da se slučajno ne bi borili protiv kriminala.
Student Elektrotehničkog fakulteta, đak generacije, mladić koji radi da bi studirao i brine o bolesnoj majci i dedi, Andrej Tanko proveo je tri meseca u kućnom pritvoru, a pre toga i jedno vreme u zatvoru, zbog toga što je navodno „napao službeno lice“… vodom. Mirni student koji je postao ikona protesta time što je nepokolebljivo stajao pred nasilnikom, sada je meta režima koji želi da slomi svaku kičmu koja se usudi da se ispravi.
Ovo nije pravda, već podmukla poruka i politička egzekucija. Svako ko se usprotivi, ko blokira, ko misli svojom glavom – biće slomljen. Vlast u Srbiji ne želi slobodne ljude. Vlast koja se plaši sopstvene dece želi poslušne podanike, ućutkane studente i uplašene građane. Zato hapsi i maltretira one koji predstavljaju suštu suprotnost Ćacijima sa kupljenim diplomama, SNS kadrovima i korumpiranim aparatčicima.
Tri meseca kućnog pritvora za vodu. Zamislite šta bi tek bilo da je neko stvarno nešto uradio. Tenkovi na ulicama?
Režimska opsesija
Andrej Tanko oličava ono što ovaj režim najviše mrzi i čega se najviše plaši. Miran, principijelan, odlučan otpor. Nema on bejzbol palicu, molotovljeve koktele, huškačke govore… Samo dostojanstvo i istrajnost. Zato ga gone. Tanko je postao režimska opsesija. Zato mu sprečavaju diplomiranje. Zato pokušavaju da mu unište mladost. Jer ako jedan Tanko može da izdrži, šta će biti sa hiljadama drugih?
Kućni pritvor je pokušaj da se jedno svetlo stavi pod ključ, da se skloni sa ulice kako ne bi zarazilo druge. Ideje se ne mogu staviti u kućni pritvor. Pogled koji traži pravdu ne može se zaključati sa četiri zida.
Dokaz da još ima kičme u Srbiji
Zato ovo nije priča o samo jednom studentu, već o tome kako jeftina balkanska diktatura pokušava sistematski da ubije svaki oblik mirnog otpora. Hapsi studente, pritiska novinare, kupuje i ucenjuje sudije i policiju. I preko tabloida – septičkih jama srpskog novinarstva, slavi primitivizam i anatemiše znanje, pristojnost i hrabrost. Ti pritisci pokazuju samo strah “ekipe” prestrašenih mediokriteta koja se davi u strahu od mladih, jedinih koji brane budućnost Srbije.
Andrej Tanko nije samo student. On je dokaz da još ima kičme u ovoj zemlji.
Srbija pamti da najopasniji ljudi nikada nisu bili oni sa barikada, već oni koji, uprkos svemu, odbijaju da spuste glavu.
Još uvek nema komentara.