Nekada se brak završavao tek kada smrt rastavi supružnike. Danas se, srećom ili nažalost, umešaju i advokati. Između svadbe na kojoj se obećava ljubav do kraja života i trenutka kada dvoje ljudi raspravljaju ko će zadržati stan, psa i servis za ručavanje koji niko nikada nije koristio, obično prođe dosta vremena. I mnogo rečenica.
Američki psiholog John Gottman, koji decenijama proučava partnerske odnose, upravo je u načinu na koji supružnici razgovaraju pronašao neke od najsnažnijih signala da je brak krenuo nizbrdo.
Nazvao ih je dramatično – „Četiri jahača Apokalipse“.
Srećom, ne dolaze na konjima, mada posle dovoljno godina lošeg braka verovatno zvuče podjednako strašno.
To su kritika, prezir, defanzivnost i povlačenje iz komunikacije.
I ne, činjenica da ste jutros mužu rekli da vas izluđuje što ostavlja čarape pored korpe za veš još nije dovoljan razlog da zovete advokata.
Problem počinje kada svađa prestane da bude razgovor o tome šta je neko uradio, a postane presuda o tome kakav je neko čovek.
Od „nisi oprao sudove“ do „ti si nesposoban“
Prvi jahač je kritika.
Postoji velika razlika između: „Nervira me što ponovo nisi oprao sudove“ i: „Ti nikada ništa ne uradiš, potpuno si neodgovoran.“
U prvom slučaju imate problem sa sudovima. U drugom sa kompletnom ličnošću čoveka sa kojim živite.
Gottman tu pravi razliku. Prigovor je usmeren na konkretan postupak, dok kritika napada karakter partnera. Kada takav način komunikacije postane uobičajen, druga strana se oseća napadnuto i vrlo često prelazi u odbranu.
A onda stiže drugi jahač. I on je mnogo opasniji.
Kada vam smeta i kako partner žvaće
Prezir je, prema Gottmanovim istraživanjima, najsnažniji pojedinačni prediktor razvoda.
To je trenutak kada više ne mislite samo da je partner nešto pogrešio, već ste nekako zaključili da ste vi pametniji, sposobniji i generalno bolji primerak ljudske vrste.
Prezir se pokazuje podsmehom, sarkazmom, vređanjem, imitiranjem, podrugljivim osmehom i čuvenim kolutanjem očima koje u jednoj sekundi može da ispriča čitavu bračnu istoriju.
Poruka više nije:
„Imamo problem.“
Nego:
„Ti si problem.“
A kada vam osoba sa kojom živite godinama počne ozbiljno i redovno ići na živce načinom na koji žvaće, diše ili drži daljinski upravljač, verovatno problem više nije televizor.
„Nisam ja, ti si“
Treći jahač je defanzivnost.
Jedan od omiljenih bračnih sportova.
– Zašto nisi platio račun?
– A zašto ti nisi odvezla auto na servis?
Račun je i dalje neplaćen, auto nije servisiran, ali je uspešno utvrđeno da su krivi svi.
Defanzivnost je pokušaj samoodbrane kojim, umesto da prihvatimo makar deo odgovornosti, uzvraćamo optužbom.
Mnogo korisnija, mada očigledno manje popularna bračna veština jeste jednostavno reći:
„Da, pogrešio sam.“
Nije spektakularno, ali ponekad spašava više brakova od romantičnog vikenda u Toskani.
A onda nastane tišina
Četvrti jahač je povlačenje iz komunikacije, poznato kao stonewalling.
Jedan partner govori, drugi se isključi.
Gleda telefon. Televizor. Kroz prozor. U zid. Bilo gde, samo ne u osobu koja govori.
Naizgled je mirnije od svađe.
Ali kada takvo ponašanje postane pravilo, razgovora više nema, problemi ostaju nerešeni, a dvoje ljudi postepeno počinju da žive paralelne živote.
Zato se prijatelji nekada iskreno čude:
„Kako su se razveli? Nikada se nisu svađali.“
Možda upravo zato. Nisu se više ni svađali.
Dobro, razveli smo se. Šta sad?
Tu dolazimo do dela o kojem se govori mnogo manje.
Razvod jeste gubitak, čak i kada ga sami želite. Ne gubite samo partnera već i jednu verziju budućnosti koju ste nekada zamišljali.
Menjaju se navike, finansije, prijateljstva, porodični odnosi, ponekad stan i grad, a ako postoje deca, čitava organizacija života.
Zato se mogu smenjivati tuga, bes, strah, olakšanje, krivica, pa opet olakšanje.
Sve to može stati u isti utorak. Ali razvod nije dijagnoza. Niti je dokaz da je život propao.
Brak može trajati dvadeset godina, imati petnaest lepih i pet loših, pa se završiti. To što je dobio poslednje poglavlje ne znači da su prethodna bila uzaludna.
Kao što ni ostajanje u braku po svaku cenu nije dokaz uspeha. Dvoje ljudi mogu proslaviti srebrnu svadbu i godinama ne podnositi jedno drugo.
Formalno, bračni uspeh. Praktično, hladni rat sa zajedničkim frižiderom.
Dete nije Viber
Posebno je teško kada postoje deca. Tada prestaje brak, ali ne i roditeljstvo.
Zato stručnjaci upozoravaju da je za decu posebno štetno kada ih roditelji pretvore u saveznike, sudije ili kurire.
„Reci tati da…“
Ne.
Recite mu sami.
Dete nije Viber.
Američko psihološko udruženje navodi da se većina dece dobro prilagodi u periodu od približno dve godine nakon razvoda, dok život u porodici sa trajnim, intenzivnim sukobom roditelja može biti problematičniji od samog razvoda. Posebno je važno da roditeljski konflikt ostane što dalje od dece.
Njima ne treba detaljan izveštaj o tome ko je koga prevario, šta je svekrva rekla 2019. i ko je prvi počeo.
Treba im sigurnost da ih oba roditelja vole.
A onda jednog dana shvatite da ste dobro
Prvi period posle razvoda ume da bude težak. Potrebno je napraviti novu svakodnevicu u kojoj više nema „mi“, već ponovo postoji „ja“. U početku to zvuči zastrašujuće. Kasnije ponekad zvuči prilično dobro.
Sami birate gde ćete na odmor. Daljinski upravljač je tamo gde ste ga ostavili. Niko ne pita zašto ste kupili treći par gotovo istih cipela, a termostat više nije predmet međunarodnih pregovora.
Možda se pojavi i neko novi. A možda ne. I jedno i drugo je sasvim u redu.
Novi partner nije potvrda da ste se „oporavili“. Možete biti sami i srećni. Možete se zaljubiti sa 35, 48, 61 ili 73 godine.
Možete se ponovo venčati.
A možete, poučeni iskustvom, zaključiti da je ljubav odlična stvar, ali da matičar više nije neophodan učesnik.
Ipak, ne zovite advokata zbog neopranih sudova
Važan deo Gottmanovih istraživanja često se izgubi u naslovima tipa „Četiri sigurna znaka da ćete se razvesti“. Nisu sigurni.
Pojavljivanje ovih obrazaca ne znači da je brak osuđen na propast. Gottmanov pristup upravo podrazumeva njihovo prepoznavanje i zamenu zdravijim načinima komunikacije.
Umesto napada na karakter, konkretan problem. Umesto prezira, poštovanje. Umesto „nisam ja kriv“, malo odgovornosti.
A kada svađa proključa, ponekad je pametnije napraviti pauzu nego izgovoriti rečenicu koju ćete narednih deset godina pamtiti oboje.
Dakle, ako jednog od četiri jahača zateknete u dnevnoj sobi, ne morate odmah da menjate bravu.
Možda prvo treba da razgovarate.
A ako ste razgovarali, pokušavali, popravljali i jednog dana ipak zaključili da je gotovo, ni tada se planeta neće zaustaviti.
Razvod može biti bolan, skup, iscrpljujući i komplikovan. Ali nije smak sveta.
Ponekad je samo kraj jednog poglavlja koje je nekada bilo lepo, zatim postalo loše, a na kraju se završilo.
I koliko god poslednja stranica u tom trenutku izgledala prazna, ostaje jedna prilično dobra vest.
Nije kraj knjige.
Još uvek nema komentara.