Plan za spas obrazovanja na čekanju već tri godine: „Analiza stanja u školama nikad nije urađena“
Slaba zainteresovanost za nastavničke studije ove godine ponovo je otvorila pitanje budućnosti obrazovnog sistema. Na pojedinim smerovima prijavilo se tek nekoliko brucoša, dok broj studenata na mnogim nastavničkim katedrama nastavlja da opada. Upravo na takav scenario dekani osam fakulteta upozorili su još 2023. godine.
U martu 2023. godine dekani osam fakulteta Univerziteta u Beogradu koji obrazuju buduće nastavnike predstavili su Platformu za spas obrazovanja, dokument sa konkretnim merama za rešavanje problema koji danas postaje jedna od najvećih kriza srpskog obrazovanja. Platforma je predstavljena javnosti, predata Rektoratu Univerziteta u Beogradu, a potom i Ministarstvu prosvete. Tri godine kasnije, dok škole širom Srbije ostaju bez nastavnika, gotovo da nema odgovora na pitanje šta se sa tim dokumentom dogodilo.
Plan koji nije stao na kritikama
Platformu su zajednički izradili dekani Filološkog, Filozofskog, Matematičkog, Hemijskog, Biološkog, Geografskog, Fizičkog fakulteta i Fakulteta za fizičku hemiju. Umesto opštih ocena o lošem stanju u obrazovanju, ponudili su paket konkretnih mera koje bi, prema njihovoj proceni, mogle da zaustave urušavanje nastavničke profesije.
Među ključnim predlozima našli su se povećanje zarada nastavnika i vraćanje društvenog ugleda profesiji, posebne državne stipendije za studente nastavničkih smerova, dugoročno planiranje nastavničkog kadra, revizija studijskih programa i veće povezivanje fakulteta sa školama. Posebno su ukazali na potrebu da država utvrdi u kojim oblastima će u narednim godinama nedostajati nastavnici kako bi se za te smerove uvele ciljane mere i podsticaji.
Drugim rečima, dekani nisu upozoravali samo da nastavnika nema dovoljno. Tvrdili su da država bez ozbiljnog plana neće imati ko da radi u učionicama.
Održan jedan sastanak, pa sve stalo
Dekan Hemijskog fakulteta prof. dr Goran Roglić, jedan od autora Platforme, kaže za Naš portal da je nakon predaje dokumenta održan sastanak sa tadašnjom ministarkom prosvete Slavicom Đukić Dejanović.
„Imali smo sastanak sa tadašnjom ministarkom Slavicom Đukić Dejanović. Tada nam je, između ostalog, rečeno da će Ministarstvo uraditi analizu stanja u školama, uključujući podatke o tome koliko nastavnika će u narednih pet godina otići u penziju. Ta analiza nikada nije urađena, niti je nakon toga održan novi sastanak“, kaže Roglić.
Takva analiza trebalo je da bude osnova za planiranje upisne politike i procenu budućih potreba obrazovnog sistema. Međutim, prema rečima Roglića, do toga nije došlo.
Tri godine kasnije razgovori počinju ispočetka
Od predaje Platforme u martu 2023. godine nije bilo odgovora Ministarstva prosvete na predložene mere.
Prema Roglićevim rečima, tek nedavno ponovo su otvoreni razgovori o reformi.
„Tek sa kabinetom premijera Đura Macuta ponovo su otvoreni razgovori o reformi obrazovanja. To se dešava tri godine nakon što smo predali Platformu i za sada je sve još na samom početku“,
U međuvremenu jesu povećavane plate zaposlenima u prosveti, ali to nije predstavljeno kao sprovođenje Platforme za spas obrazovanja. Istovremeno, posebne stipendije za studente nastavničkih smerova, sistemsko planiranje nastavničkog kadra i druge mere koje su dekani predlagali nisu zaživele.
Upozorenja su postala stvarnost
Za to vreme problem zbog kog je Platforma nastala postao je još izraženiji.
Poslednjih godina škole širom Srbije sve češće raspisuju konkurse za nastavnike matematike, fizike, hemije, informatike i stranih jezika na koje se niko ne javlja, dok ovogodišnji upisni rok pokazuje da na pojedinim nastavničkim smerovima gotovo da više nema zainteresovanih brucoša.
Roglić smatra da je upravo to potvrda upozorenja koje su dekani izneli još 2023. godine.
„Nažalost, danas je stanje još lošije nego kada smo 2023. godine predali Platformu. Ljudi odlaze u penziju, škole ostaju bez nastavnika, nema ko da ih zameni, a problemi na koje smo tada upozoravali postali su još izraženiji“, rekao je on za Naš portal.
Tri godine nakon što je predat Ministarstvu prosvete, dokument koji je trebalo da posluži kao osnova za rešavanje jedne od najvećih kriza u obrazovanju ostao je bez institucionalnog epiloga. U međuvremenu, broj nastavnika se smanjuje, interesovanje za nastavničke studije opada, a decu neće imati ko da uči.
Još uvek nema komentara.