Pre 115 godina ukradena je Mona Liza: Policija je saslušala lopova, a slika je bila u njegovom stanu
Vinčenco Peruđa skinuo je Mona Lizu sa zida Luvra 21. avgusta 1911, uklonio njen okvir i izneo je iz muzeja. Krađa je primećena tek sledećeg dana. Policija je kasnije razgovarala sa Peruđom u njegovom stanu, ne znajući da je slika sakrivena u istoj prostoriji.
Luvr je tog ponedeljka bio zatvoren za posetioce, ali ne i za radnike. Peruđa je ranije radio kao staklorezac na zaštitnim vitrinama muzeja, poznavao je zgradu i imao beli mantil kakav su nosili zaposleni.
Prema njegovom iskazu posle hapšenja, ušao je oko sedam sati ujutru i sačekao da u Salon Kareu ne bude nikoga. Skinuo je sliku sa zida, odneo je do službenog stepeništa i tamo uklonio staklo i okvir.
O samom izlasku iz muzeja kasnije su ispričane brojne, često protivrečne verzije. Peruđa je tvrdio da je sliku umotao u radni mantil, stavio je pod ruku i izašao na vrata namenjena zaposlenima.
Nije bilo alarma koji bi se oglasio, nadzornih kamera ni precizne evidencije o svakom premeštanju umetničkih dela.
Čuvari su mislili da je slika odneta na fotografisanje
Slikar Lui Beru došao je u Luvr u utorak ujutru kako bi radio kopiju Mona Lize. Umesto slike, zatekao je četiri prazne kuke.
Čuvar mu je rekao da je delo verovatno odneto u fotografsko odeljenje. Takva premeštanja nisu bila neobična, pa niko nije odmah pozvao policiju.
Tek posle provere svih muzejskih službi postalo je jasno da Mona Lize nema. Luvr je zatvoren, a policajci su pretraživali zgradu od podruma do krova. Za to vreme slika je već bila u Peruđinom stanu u Parizu.
Američka Kongresna biblioteka navodi da je bivši radnik Luvra sliku odneo u rano jutro 21. avgusta, verujući da bi trebalo da bude vraćena Italiji.
Vest je za nekoliko dana obišla svet. Novine su svakodnevno objavljivale nove teorije, nudile nagrade i štampale lice žene sa Leonardovog portreta. Parižani su dolazili u Luvr da vide prazan zid i četiri kuke koje su ostale iza slike.
Pre krađe Mona Liza je bila cenjeno delo, dobro poznato istoričarima umetnosti i obrazovanoj publici. Tek posle nestanka njeno lice počelo je da se pojavljuje svuda: na razglednicama, poternicama, karikaturama i reklamama.
Kako su se Pikaso i Apoliner našli u istrazi
Policija je u jednom trenutku privela pesnika Gijoma Apolinera, a na saslušanje pozvala Pabla Pikasa.
Njih dvojica nisu imali veze sa krađom Mona Lize, ali problem su bile statuete koje je iz Luvra ranije ukrao Apolinerov poznanik Žeri Pjere. Dve su završile kod Pikasa i uticale na njegov rad u vreme nastanka „Gospođica iz Avinjona“.
Posle nestanka Mona Lize pokušali su anonimno da vrate ukradene predmete. Njihova imena ipak su dospela do policije, koja je zaključila da bi ljudi povezani sa krađom statueta mogli da znaju nešto i o nestaloj slici.
Apoliner je 7. septembra 1911. završio u zatvoru, dok je Pikaso saslušan. Dokazi koji bi ih povezali sa Mona Lizom nisu pronađeni. O tom delu istrage danas postoje i dokumenta koja čuva francuski Nacionalni institut za istoriju umetnosti.
Lopov je policiji rekao da je prespavao krađu
Istražitelji su razgovarali sa zaposlenima i bivšim radnicima Luvra, među kojima je bio i Peruđa.
On im je rekao da je za nestanak saznao iz novina. Kašnjenje na posao tog ponedeljka objasnio je time što se prethodne večeri napio i prespavao. Policiji je to bilo dovoljno.
Nisu detaljno pretresli njegov stan, niti su proverili njegove ranije policijske dosijee i otiske prstiju. Mona Liza je ostala sakrivena u drvenom sanduku sa lažnim dnom. Peruđa ju je čuvao 28 meseci.
Sam je otkrio gde se nalazi kada je krajem 1913. kontaktirao firentinskog trgovca umetninama Alfreda Đerija. Potpisao se kao „Leonardo“ i napisao da želi da sliku vrati Italiji.
Đeri je zajedno sa Đovanijem Pođijem, direktorom Galerije Ufici, pregledao sliku i utvrdio da je originalna. Obavestili su policiju, koja je Peruđu uhapsila u njegovoj hotelskoj sobi.
Tvrdio je da sliku vraća Italiji
Peruđa se branio pričom da je želeo da ispravi istorijsku nepravdu i vrati delo koje su Francuzi oteli Italiji za vreme Napoleona.
Mona Liza, međutim, nije bila Napoleonov ratni plen. Leonardo da Vinči poneo ju je sa sobom kada je došao u Francusku, a kralj Fransoa Prvi kupio ju je od umetnika 1518. godine. Tako je ušla u francusku kraljevsku kolekciju.
Peruđa je od Đerija očekivao novac ili nagradu, pa nikada nije sasvim razjašnjeno koliko je priča o patriotizmu bila iskrena. Osuđen je na blagu kaznu i u zatvoru proveo svega nekoliko meseci.
Pre povratka u Pariz slika je izložena u Firenci, Milanu i Rimu. Publika je čekala u redovima da je vidi, a njen povratak ponovo je bio vest širom sveta. U prva dva dana po povratku u Luvr videlo ju je više od 100.000 ljudi.
Zvanični katalog Luvra krađu iz 1911. navodi kao događaj koji je slici doneo svetsku, a posebno popularnu slavu. Danas se čuva iza stakla sa kontrolisanom temperaturom i vlažnošću, u najvećoj prostoriji muzeja. Procenjuje se da oko 70 odsto posetilaca Luvra dolazi sa željom da vidi baš Mona Lizu.
Leonardov portret bio je remek-delo i pre Peruđe. Krađa ga je pretvorila u sliku čije je lice znao i onaj ko nikada nije kročio u muzej.
Još uvek nema komentara.