Jezero Nios je pre 40 godina ugušilo 1.746 ljudi: Ujutru nije bilo ni ptica ni insekata
Iz dubine jezera Nios u Kamerunu 21. avgusta 1986. izbio je ogroman oblak ugljen-dioksida, spustio se niz okolne doline i stigao do nekoliko sela. Ugušio je 1.746 ljudi i hiljade životinja, a većina žrtava nije stigla ni da shvati šta se događa.
Ljudi su umirali tamo gde su se zatekli te večeri: u krevetima, pored ognjišta, na ulazima u kuće. U Donjem Niosu stradala je gotovo cela zajednica od oko hiljadu stanovnika.
Preživeli Efrijam Če ujutru je krenuo prema jezeru. Voda je bila crvenkasta, vodopad na njenom ispustu presušio, a oko njega nije bilo uobičajenih zvukova ptica, insekata i stoke. Usput je nailazio na tela ljudi i životinja.
„Tog dana nije bilo muva na mrtvima. I muve su bile mrtve“, ispričao je kasnije.
Među stradalima su bili njegovi roditelji, braća, sestre i drugi članovi porodice.
Prema podacima koje je objavio Eos, naučni časopis Američke geofizičke unije, poginulo je 1.746 ljudi i više od 3.000 životinja. Američka geološka služba procenjuje da je uginulo oko 3.500 grla stoke.
Odakle je došao gas
Nios je kratersko jezero duboko više od 200 metara, smešteno u vulkanskoj oblasti Oku. Magma ispod tog područja oslobađa ugljen-dioksid, koji kroz podzemne izvore dospeva u vodu.
Gas se zatim rastvara u hladnim, dubokim slojevima jezera. Veliki pritisak na dnu sprečava ga da izađe na površinu, pa njegova koncentracija godinama raste.
Naučnici ovaj proces često porede sa gaziranim pićem. Gas ostaje rastvoren sve dok je boca zatvorena, a posle otvaranja pritisak pada i stvaraju se mehurići. U Niosu je, naravno, sve bilo neuporedivo veće: mehurići su povlačili vodu sa dna, iz nje se oslobađalo još gasa i tako je pokrenuta lančana reakcija.
Taj redak prirodni fenomen zove se limnička erupcija.
Ugljen-dioksid nema boju ni miris, a teži je od vazduha. Oblak se zato držao tla i spuštao niz doline, umesto da se podigne i brzo rasprši. U selima kroz koja je prošao istisnuo je kiseonik iz vazduha. Njegovo dejstvo zabeleženo je i više od 20 kilometara od jezera.
Ljudi nisu imali šta da vide, niti su mogli da prepoznaju miris koji bi ih upozorio da beže.
Još se ne zna šta je pokrenulo erupciju
Prve naučne ekipe koje su stigle u Kamerun sumnjale su da se ispod vode dogodila vulkanska erupcija. Istraživanja, međutim, nisu pronašla tragove novog kratera, naglog zagrevanja vode ili drugih promena koje bi to potvrdile.
Globalni program za vulkanizam Instituta Smithsonian navodi da je uzrok smrti bio masovno oslobađanje ugljen-dioksida rastvorenog u dubokim slojevima jezera.
Sam okidač nikada nije pouzdano utvrđen. Moguće je da je slojeve vode poremetio odron, klizište ili velika količina hladne kiše. Postoji i mogućnost da je koncentracija gasa postala toliko visoka da nikakav spoljašnji okidač nije bio potreban.
Sličan događaj zabeležen je 1984. na jezeru Monun, takođe u Kamerunu, kada je poginulo 37 ljudi. Monun, Nios i jezero Kivu između Ruande i Demokratske Republike Kongo jedina su tri poznata jezera u kojima se velike količine gasa mogu nakupiti u dubokoj vodi.
Ugljen-dioksid je počeo ponovo da se skuplja
Merenja posle katastrofe pokazala su da ugljen-dioksid i dalje ulazi u jezero. Njegova količina ponovo je rasla, pa je bilo jasno da iseljavanje stanovništva ne može biti jedina dugoročna mera.
Kontrolisano uklanjanje gasa počelo je 2001. godine. Sa dna jezera postavljena je vertikalna cev kroz koju voda bogata ugljen-dioksidom izlazi na površinu. Pritisak u cevi opada, gas se oslobađa, a voda izbija iznad površine poput fontane. Kada se jednom pokrene, sistem radi bez dodatnog izvora energije.
Kasnije su postavljene još dve cevi. Istraživanja Američke geološke službe pokazala su da je količina gasa zahvaljujući njima znatno smanjena.
Nios se danas smatra mnogo bezbednijim nego u decenijama posle katastrofe. To ipak ne znači da je posao završen.
Ugljen-dioksid i dalje prirodno dospeva u vodu, pa su održavanje sistema i redovna merenja i dalje neophodni, upozorili su autori istraživanja objavljenog 2021. godine.
Još uvek nema komentara.